Medalja za mlade borce

Na nedavno završenom prvenstvu Evrope u rvanju, Srbija je imala sedam takmičara i osvojene su tri medalje. Georgij Tibilov (do 60 kg) na pobedničkom postolju popeo se na drugi stepenik i oko vrata je zasijalo srebrno odličje.

Momak ogromnog srca i velike hrabrosti, lavovski se borio na kontinentalnom šampionatu u Bratislavi i malo je nedostajalo da prigrli najsjajniju medalju.

Godinu je počeo trijumfom na prestižnom turniru Ranking serije, održanom početkom februara u Zagrebu. Iako su bazične pripreme tek bile završene, a noge olovno teške, lako je izlazio na kraj sa rivalima i zlato iz Hrvatske, uticalo je da bude nosioc žreba u svojoj kategoriji na EP.

U prvoj borbi lako je savladao Poljaka Tomaža Skripčaka, tehničkim tušem u četvrtom minutu. Potom je bio bolji od zemljaka Sadika Lalaeva, koji se takmičio kao neutralni individualni sportista, bez obeležja Rusije. Vratio mu je dug za poraz na prošlom EP, kad su se borili za bronzano odličje. U finalu Nihad Zahid Mamadli iz Azerbejdžana, savladao je Tibilova.

- Posle moje greške, osvojio je bodove iz partera, došao do prednosti, a ostalo je malo vremena da ga stignem i eventualno preokrenem rezultat. Teško je kad se izgubi finalni meč, ali ne mogu da ne budem zadovoljan. „Azer“ je mnogo dobar borac, bio je prvak planete u kategoriji do 63 kg, međutim, ne kažem da je i bolji, biće vremena za revanš – kaže Tibilov.

Na početku godine, kad ste osvojili Ranking turnir u Zagrebu, trener Vojislav Trajković najavio je dobar nastup i u Bratislavi?

- Dobro i angažovano sam odradio prve ovogodišnje pripreme i osetio sam veliku dozu energije. U Zagrebu sam pobedio Azerbejdžanca Garibova, pa Izraelca Fetenenea u polufinalu, prvi put Iranca Naserpoura, koji me je, dok sam branio boje Rusije, pobedio tri puta, u konkurenciji juniora i mlađih seniora. U finalu Rankinga bio sam bolji od Uzbekistanca Ganieva i četiri trijumfa su potvrdila da je iza mene bio dobar i naporan rad, a uvek uspesi donose novu i višu dozu samopouzdanja.

Za vas je poznato da ste maksimalno angažovani u svakom trenažnom procesu i, kažu, kad imate slobodne dane i odete u posetu porodici u Rusiji, trenirate redovno?

- Nikad se, od 9. januara i prvog treninga na Divčibarama, nisam odmarao. Krenuo sam ranije, krajem prošle godine, kad je Proleter trijumfovao u plej-ofu, pa sam nastavio u rodnom Vladikavkazu i došao spreman za treninge na Divčibarama. Ne mogu da budem neaktivan.

Treneri ističu da se medalja u rvanju osvaja samo napornim radom i velikim odricanjem?

- To je tako kod borilačkih sportova, gde se ne sme dozvoliti pauza i svaki dan se mora trenirati. Ako nisi u dvorani, treba da si na trčanju, nisu u pitanju samo treninzi na strunjači ili u teretani. Sve što sam radio, a puno sam proveo u trenažnom procesu, donelo je ovu medalju i one predhodne. Na ovom EP u Bratislavi, bolje sam razumeo sebe, znam šta mi je još potrebno da bih osvojio zlato. Idem postepeno, korak po korak i tri godine sam radio da bih stigao do evropskog finala i neću se na ovome zaustaviti.

Na pripremama imate dosta sparing mečeva sa reprezentativcima drugih zemalja i to su borbe koje ne zaostaju za turnirskim?

- Izuzetno su važni sparing mečevi. Tu je mnogo sjajnih boraca, recimo u Poreču je bilo šesnaest reprezentacija sa više od 120 rvača. Treniram i sa onima koji su iz težih kategorija, iz 63 ili 67 kilograma. Mnogo znači kad vežbaš zajedno ili se rveš sa rivalima iz drugih rvačkih škola. Nešto novo uvek se uoči.

Kod prethodnih medalja govorili ste da su za majku Izabelu i sestru Tamaru?

- Naravno da je i ova za njih i ne samo za njih. Kao i predhodne i one buduće, i ova je za Srbiju, zemlju koja me je divno primila, otvorenog srca i duše i uvek želim da uzvratim kroz rezultate, kroz ono što najbolje radim. Sad bih dodao, srebro sa Evropskog je i za sve mlade rvače u Srbiji. Rvanje ovde ide gore, napreduje i sve je bolje. Ima dosta talentovanih, mladih boraca koji često treniraju sa nama seniorima i prepozna se potencijal. Biće medalja za Srbiju, ne treba brinuti.

Jedan ste od onih kojima ne treba pričati o motivima, značaju takmičenja, protivnicima...

- Kad se mnogo radi znači da si motivisan, a ja sam izuzetno posvećen treninzima. Uživam i volim ovaj sport, želim i hoću da svaki sekund, na strunjači ili pre i posle borbe, budem zadovoljan. Ono čime se baviš treba da krasi ljubav, kad uživaš u poslu, mora da se ostvari rezultat.

Sledeći cilj?

- Svetsko prvenstvo u Zagrebu. Tamo sam 2023, na debiju u dresu Srbije, bio treći na Evropskom, sad sam pobedio na Ranking turniru, izgleda da mi mečevi u glavnom gradu Hrvatske donose sreću. Videćemo, do septembra ima vremena, samo zdravlja, biće medalja. Za krajnji cilj niste me pitali. Za sve nas to je Los Anđeles 2028, Igre su iznad svega – izjavio je Georgij Tibilov, drugi na EP u Bratislavi.