КОЛИКО ПАРА, ТОЛИКО МУЗИКЕ: Парни ваљак на очекиваној позицији

Ухвативши се у коштац са европском елитом, Ваљак је нераскидиву везу са навијачима додатно ојачао, приде и наметнуо резултатску пресију. Уместо стандардних тема око кућних послова и свакодневнице, у црно-беле домове ушуњала се вечна недоумица – да ли је екипа оправдала очекивања у Евролиги?

Просто, на клупи седи – колоквијално речено, јер чешће енергично даје последње атоме снаге – најбољи тренер свих времена на Старом континенту, улагања су позамашна и клуб и те како поседује традицију резултата. Поменути чиниоци код већине верних присталица стварају слику Жељка Обрадовића са десетом титулом Евролиге пред почетак сезоне, те су неуспеси, или не, углавном пропраћени очајањем.

Међутим, исправније питање гласи – јесу ли очекивања утемељена чињеницама? Коначан одговор није могућ, али се редакција Спортског журнала кроз анализу евролигашке сезоне екипе из Хумске потрудила да, макар донекле, одгонетне дилеме. Такмичарска година анализирана је кроз три главна фактора – финансијска средства, континуитет/ искуство и одсуство играча.

ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА

Узимајући у обзир листу буџета тимова специјализованог медија „Баскетњуз”, долази се до закључка да у овој сезони Евролиге, то јест у првом делу, постоји само неколико аномалија. Највећа негативна је Реал Мадрид, тим са великим финансијским средствима позициониран на једвите јаде у првих десет, док је у позитивном смислу изненадио Париз. Међутим, за момке из Града светлости и те како је битна напомена – прошлогодишњи су учесници Еврокупа, те уговори већином датирају из тог периода. Тренутно би морали да издвоје знатно више.

Алба, Асвел, Макаби, Басконија и Жалгирис су „оправдали” очекивања. Фенербахче, Панатинаикос, Олимпијакос, Ефес, Барселона и Монако иницијални део такмичарске године окончали су сходно улагањима, док упадљиво разочаравајуће једино стоји име Виртуса.

Што се тиче вечитих, важи чувена народна – „колико пара, толико музике”. Разлика у потрошњи за накнаде је „само” милион, док су и такмичарску годину окончали једни близу других. Иако су издвојили највише у историји, чини се да је за улазак у елитни део такмичења Партизану и Црвеној звезди неопходно још.

КОНТИНУИТЕТ/ ИСКУСТВО

Ако је табела са буџетима евролигаша донекле објаснила тренутно стање снага, листа везана за континуитет и искуство играча позиционира Партизан тачно где му је и место у овом тренутку.

Наиме, просек година проведених у клубу једног играча црно-белих је 1.6. Само Вања Маринковић и Балша Копривица поседују вишесезонски стаж у екипи из Хумске.

Поређења ради - Олимпијакос, Фенербахче, Панатинаикос, Монако, Барселона, Ефес, Реал, Бајерн и Црвена звезда дуги низ лета поседују исту окосницу екипе и донекле очекивано - уигранији су. Тик испод плеј-ин зоне нашли су се Милано и Ваљак, састави без континуитета, док су иза италијанског и српског гиганта тимови са знатно мањим буџетима и својеврсним проблемима.

Довољно је да се погледа и просечна старост појединаца, не постоји „млађи клуб” од црно-белих.

Веома је битно и претходно стечено евролигашко искуство играча. Карлику Џонсу, Франку Ниликини, Двејну Вашингтону, Марију Накићу, Ајзеи Мајку, Аријану Лакићу и Митру Бошњаковићу је ова сезона на главној позорници Старог континента била прва. Алексеј Покушевски, Стерлинг Браун, Исак Бонга, Тајрик Џонс и Балша Копривица незнатно су искуснији, махом за такмичарску годину, док вишегодишњи стаж једино имају Ифе Лундберг, Вања Маринковић, Брендон Дејвис.

ОДСУСТВО ИГРАЧА

Као шлаг на торту, после свих недаћа, долази и одсуство играча. Само Карлик Џонс и Стерлинг Браун су одиграли све мечеве у Евролиги, Брендон Дејвис је једном био ван паркета, а Тајрик Џонс два пута.

Ајзеа Мајк, услед повреде током припремног периода, кубурио је са формом од старта, Ифе Лундберг је постао непрепознатљив у финишу, док су здравствене тегобе пореметиле и Вању Маринковића. Уједно, Исак Бонга није дуго видао ране, али је у кључном тренутку такмичарске године био приморан да одступи.

Приде, Двејн Вашингтон је прво имао егзибицију са повратком у САД, потом се мислило да има и богиње, па је одлуком тренера пропустио три дуела. Стога, бек из НБА лиге је чак 15 пута посматрао саиграче с клупе.

Сиже – појединци са просеком већим од 13 минута, односно стандардни чланови ротације, у просеку су били ван паркета на 6,7 утакмица, док су бројке стечене идентичном методологијом у Ефесу (4,4), Олимпијакосу (5,9), Барселони (4,8), Мадриду (5,1), Панатинаикосу (4, 4) и бројним другим тимовима осетно мање.