KOLIKO PARA, TOLIKO MUZIKE: Parni valjak na očekivanoj poziciji

Uhvativši se u koštac sa evropskom elitom, Valjak je neraskidivu vezu sa navijačima dodatno ojačao, pride i nametnuo rezultatsku presiju. Umesto standardnih tema oko kućnih poslova i svakodnevnice, u crno-bele domove ušunjala se večna nedoumica – da li je ekipa opravdala očekivanja u Evroligi?

Prosto, na klupi sedi – kolokvijalno rečeno, jer češće energično daje poslednje atome snage – najbolji trener svih vremena na Starom kontinentu, ulaganja su pozamašna i klub i te kako poseduje tradiciju rezultata. Pomenuti činioci kod većine vernih pristalica stvaraju sliku Željka Obradovića sa desetom titulom Evrolige pred početak sezone, te su neuspesi, ili ne, uglavnom propraćeni očajanjem.

Međutim, ispravnije pitanje glasi – jesu li očekivanja utemeljena činjenicama? Konačan odgovor nije moguć, ali se redakcija Sportskog žurnala kroz analizu evroligaške sezone ekipe iz Humske potrudila da, makar donekle, odgonetne dileme. Takmičarska godina analizirana je kroz tri glavna faktora – finansijska sredstva, kontinuitet/ iskustvo i odsustvo igrača.

FINANSIJSKA SREDSTVA

Uzimajući u obzir listu budžeta timova specijalizovanog medija „Basketnjuz”, dolazi se do zaključka da u ovoj sezoni Evrolige, to jest u prvom delu, postoji samo nekoliko anomalija. Najveća negativna je Real Madrid, tim sa velikim finansijskim sredstvima pozicioniran na jedvite jade u prvih deset, dok je u pozitivnom smislu iznenadio Pariz. Međutim, za momke iz Grada svetlosti i te kako je bitna napomena – prošlogodišnji su učesnici Evrokupa, te ugovori većinom datiraju iz tog perioda. Trenutno bi morali da izdvoje znatno više.

Alba, Asvel, Makabi, Baskonija i Žalgiris su „opravdali” očekivanja. Fenerbahče, Panatinaikos, Olimpijakos, Efes, Barselona i Monako inicijalni deo takmičarske godine okončali su shodno ulaganjima, dok upadljivo razočaravajuće jedino stoji ime Virtusa.

Što se tiče večitih, važi čuvena narodna – „koliko para, toliko muzike”. Razlika u potrošnji za naknade je „samo” milion, dok su i takmičarsku godinu okončali jedni blizu drugih. Iako su izdvojili najviše u istoriji, čini se da je za ulazak u elitni deo takmičenja Partizanu i Crvenoj zvezdi neophodno još.

KONTINUITET/ ISKUSTVO

Ako je tabela sa budžetima evroligaša donekle objasnila trenutno stanje snaga, lista vezana za kontinuitet i iskustvo igrača pozicionira Partizan tačno gde mu je i mesto u ovom trenutku.

Naime, prosek godina provedenih u klubu jednog igrača crno-belih je 1.6. Samo Vanja Marinković i Balša Koprivica poseduju višesezonski staž u ekipi iz Humske.

Poređenja radi - Olimpijakos, Fenerbahče, Panatinaikos, Monako, Barselona, Efes, Real, Bajern i Crvena zvezda dugi niz leta poseduju istu okosnicu ekipe i donekle očekivano - uigraniji su. Tik ispod plej-in zone našli su se Milano i Valjak, sastavi bez kontinuiteta, dok su iza italijanskog i srpskog giganta timovi sa znatno manjim budžetima i svojevrsnim problemima.

Dovoljno je da se pogleda i prosečna starost pojedinaca, ne postoji „mlađi klub” od crno-belih.

Veoma je bitno i prethodno stečeno evroligaško iskustvo igrača. Karliku Džonsu, Franku Nilikini, Dvejnu Vašingtonu, Mariju Nakiću, Ajzei Majku, Arijanu Lakiću i Mitru Bošnjakoviću je ova sezona na glavnoj pozornici Starog kontinenta bila prva. Aleksej Pokuševski, Sterling Braun, Isak Bonga, Tajrik Džons i Balša Koprivica neznatno su iskusniji, mahom za takmičarsku godinu, dok višegodišnji staž jedino imaju Ife Lundberg, Vanja Marinković, Brendon Dejvis.

ODSUSTVO IGRAČA

Kao šlag na tortu, posle svih nedaća, dolazi i odsustvo igrača. Samo Karlik Džons i Sterling Braun su odigrali sve mečeve u Evroligi, Brendon Dejvis je jednom bio van parketa, a Tajrik Džons dva puta.

Ajzea Majk, usled povrede tokom pripremnog perioda, kuburio je sa formom od starta, Ife Lundberg je postao neprepoznatljiv u finišu, dok su zdravstvene tegobe poremetile i Vanju Marinkovića. Ujedno, Isak Bonga nije dugo vidao rane, ali je u ključnom trenutku takmičarske godine bio primoran da odstupi.

Pride, Dvejn Vašington je prvo imao egzibiciju sa povratkom u SAD, potom se mislilo da ima i boginje, pa je odlukom trenera propustio tri duela. Stoga, bek iz NBA lige je čak 15 puta posmatrao saigrače s klupe.

Siže – pojedinci sa prosekom većim od 13 minuta, odnosno standardni članovi rotacije, u proseku su bili van parketa na 6,7 utakmica, dok su brojke stečene identičnom metodologijom u Efesu (4,4), Olimpijakosu (5,9), Barseloni (4,8), Madridu (5,1), Panatinaikosu (4, 4) i brojnim drugim timovima osetno manje.