Петровић: Нећу да одем без трофеја

Његош Петровић пре свега је добар човек. Због тога, баш као и због његовог односа према дресу клуба чије боје данас брани, игара које пружа и атрактивних голова које постиже, сви они којима је Војводина прирасла уз срце, поштују га, воле и подржавају. Са Слободаном Медојевићем један од капитена тима, Његош узвраћа им тиме што баш у сваку утакмицу улази као да је најбитнија, ширећи око себе позитивну атмосферу и смиреност духа, па не чуди што је причу за празнични број Журнала почео следећим речима:

- Пре свега, желим срећан Ускрс апсолутно свим људима у Србији који славе овај велики празник. Нека га проведу са својим најближима, у здрављу, срећи и весељу. За моју породицу и мене, он је јако важан и много ми значи, баш као и Божић, јер је реч о празницима који спајају моју фамилију, пошто, због мојих професионалних обавеза, не проводимо много времена заједно. Једноставно, напуним се позитивном енергијом кад одем кући, у Крупањ, што је за мене истинско богатство. Хвала Богу, и овај Ускрс провешћу тамо, шеф Тањга дао нам је слободно. Генерално, јако сам побожан и мог сина Тадију, који има непуне две године, супруга Ивана и ја научили смо да се помоли Богу пре спавања, заједно с нама.

Осим на почетку, кад је носио дрес Рада, сва три клуба за које је касније играо, Црвена звезда, шпанска Гранада и Војводина, носе црвено-беле  дресове. Случајност или нека врста намере?

- Заиста нисам размишљао о томе – уз осмех, одговорио је Петровић. – Кад сте ми већ поставили то питање, заиста јесте тако, али је реч искључиво о случајности.

У Нови Сад сте стигли, прво на позајмицу, а после је Војводина откупила ваш уговор. Прошлог лета истицали сте како вам пуно значи такав потез руководства Старе даме, а да ли данас размишљате на исти начин?

- Иза нас је јако тежак период и, током њега, размишљао сам на свакакве начине. Имао сам разлога за то, јер само ми, изнутра, знамо како нам је било и шта се све дешавало, односно колико нам је било тешко. Ето, сада је дошао тренер Мирослав Тањга с његовим стручним штабом и успели су да нам донесу мирноћу, вративши нам веру коју смо имали раније. Ту мислим и на себе, али и на читаву екипу, па ћу искористити прилику да поновим: не бих волео да одем из Војводине, док не освојим трофеј с њом.

У сезону која се ближи завршетку, ваши саиграчи и ви ушли сте с великим амбицијама, јер су у тим уложен, за наше прилике, велики новац. То вам, ипак, није донело резултате које сте најављивали?

- Кренули смо одлично, али су нам утакмице с Марибором, одредиле овосезонску судбину. Против Ајакса и Словенаца одиграли смо четири фантастична сусрета, све је изгледало јако добро, а од Марибора смо испали после извођења пенала. Били смо бољи ривал и заслужили да одемо даље и баш тај дуел у Бачкој Тополи усмерио нам је читаву сезону, утичући неповољно на све нас. Са тадашњим тренером Божидаром Бандовићем пронашли смо заједнички језик, много нам је значио, јер сам и ја, који сам пре тога имао неку каријеру, много тога од њега научио. Клубови у Србији морају да буду мало стрпљивији што са тренерима, јер они имају систем који треба да се истрпи, како би почео да доноси жељене резултате. Не може све да стигне преко ноћи.

Колико су, вашим друговима и вама, сметале и спутавале вас честе промене шефова струке? Мирослав Тањга је већ четврти стручњак који води тим Војводине у овој сезони...

 - Јако је све то било тешко. Моје размишљање иде у том правцу, да је Бандовић остао с нама, у једном тренутку бисмо се подигли. Ова наша екипа прављена је да игра лепо и, када је тренер Ненад Лалатовић дошао, чини ми се да нисмо били пројектовани за оно што је он желео. Поштујем свачији систем рада и сви морамо да будемо спремни да се адаптирамо, али се, ипак, осећало да никоме од нас његови захтеви нису пријали. Сада је ту Тањга, захтеви су слични онима које је имао Бандовић и то одговара екипи. Наравно, игре које сада пружамо нису ни близу онога што стварно можемо, али сви осећамо барем мали напредак у игри.

Циљ вам је да се пласирате у Европу, али и да заиграте у финалу Купа Србије. Колико вам, у садашњем тренутку, изгледају остварљиво такве амбиције?

- Пред Лучане, мало смо се шалили, али смо делом били и озбиљни: међу собом смо причали о томе да, уколико случајно изгубимо, испашћемо из Супер лиге, али и да, уколико уђемо у плеј-оф, сигурно ћемо изборити визу за Европу. Тај сусрет био је у стилу „ко жив, а ко мртав” и победа нам је донела много тога. Имамо пред собом полуфинале купа, ако га добијемо, отвара нам се прилика и да освојимо то такмичење. Сада осећамо да доста ствари иде набоље, вратио нам се и Алекса Вукановић, на лето ће, надам се, поново с нама бити и Лазар Ранђеловић и то су детаљи који нам много значе. Дубоко у себи, сви осећамо да би ово могла да буде једна од успешнијих сезона Војводине у њеној историји.

У односу на екипу која је почела сезону, у новосадском клубу било је доста промена у играчком кадру. Отишли су голман Царевић, Полетановић, Сери, повредили су се Вукановић и Ранђеловић, а многи од њих били су баш важни играчи за вас?

- Од кад сам дошао у клуб, играли смо шест месеци заједно и некако смо се уклопили. Замислите тек како би све то ишло с протоком времена. И то је процес, као и код промене тренера, у којем треба да се препознамо и сјединимо. Отишао нам је и Дејан Зукић, који је много значио екипи, како на самом терену, тако и ван њега, за укупну атмосферу. Управо је Зука био један од играча који нам је и те како недостајао у тешком периоду.

У полуфиналу Купа Србије, 7. маја на „Карађорђу”, чека вас војвођански дерби са ТСЦ-ом, који у овој сезони, утисак је, боље игра на гостовањима?

- Од кад сам у Војводини, најтеже утакмице играо сам управо против ТСЦ-а. Бачкотополчани имају  препознатљив систем, у ком се тачно зна каквом стилу игре екипа тежи и заиста је тешко играти с њом. Ипак, полуфинале у Новом Саду дуго се није играло, драго ми је што ће се сада то догодити. Уколико новосадски тим заиста победи ТСЦ-а, а Звезда буде боља од Напретка, била би то реприза прошлосезонског финала, с тим што ће овог пута сусрет бити игран у Зајечару.

Хипотетички, може ли Војводина напокон да савлада београдске црвено-беле, после више од десетак година поста у том сегменту?

- Није нас претерано занимало кога ћемо да добијемо на жребу за полуфинале, јер, ако желимо да освојимо трофеј, морамо да победимо и Звезду и све остале ривале. Наравно да верујем да можемо да добијемо Београђане, јер, да је супротно, ни екипа, а ни ја, не бисмо ни изашли на терен у полуфиналу  – јасан је био Његош Петровић.