Иако тренутно држи средину табеле у трећем такмичрском рангу, Српској лиги Београда, Звездара у својим редовима „крије“ право фудбалско благо. Изузетно млад и талентован састав несумњиво је способан да у наредним годинама пробије врата Прве лиге, а бриге нема ни за даљу Будућност. Нема, са адутима какав је Сава Аврамовски, везиста и са 22 године – већ тренер на Булбулдеру, ускоро и дипломац!
Међутим, треба кренути редом...
- Као и већинa деце код нас, рано сам се сусрео са бубамаром и тата ме је већ са шест година одвео у најближу школу фудбала, Визард у Калуђерици. Не само да сам ту почео да тренирам, већ и остао до 12. године, практично докле год је било могуће, јер смо се окупљали у балону – почео је да врти животни филм Аврамовски.
Да је у Калуђерици и те како добро учен, потврдио је наредни корак.
- Из Визарда сам отишао у Црвену звезду, право на пробу! Тада ми је на Маракани тренер био Влада Младеновић, добио сам прилику, искористио је. Само годину дана касније добио сам капитенску траку и носио је до селекције млађих кадета. На прелазу у квалитетну лигу Србије, када је дошао Славољуб Ђорђевић, нисам могао да узмем папире. Отишао сам на позајмицу у 011, па онда и ОФК Београд, где сам дебитовао за први тим. Иако ми се заломило време када на Карабурми није било струје, ни воде, тај период остао ми је можда и у најлепшем сећању. Без иједног динара, заједништво нас је држало срећним!
А онда... Опет Звезда, на неки начин.
- Из ОФК Београда сам прешао у Графичар, код Бошка Ђуровског. Одиграо сам две утакмице уочи летње паузе, па са првим тимом одрадио припреме, међутим... Убрзо након старта првенства, доживео сам повреду, на тренингу. Била је вештачка подлога, хтео сам да ухватим волеј, крампони су ми остали укопани у трави, а другар ми је ушао у дуел, и... Страдало је колено.
Озбиљна повреда...
- Седам месеци ми је требало да се вратим на терен, а ти први дани су били убедљиво најтежи... Буквално сам две, три недеље био у свом свету, када комуницирам са неким присутан сам, али и нисам... Јако ми је тешко пало. Знао сам да имам две опције, да одустанем или на операције. Нисам се предао! Уз велику подршку породице и девојке Тање, у сваком моменту, успео сам да се вратим у пуну форму, па чак и брже него што сам очекивао превазишао страх од обнављања повреде.
Ипак, пауза је нужно изменила зацртану путању.
- За период изласка из повреде, ишао сам на позајмицу у БСК из Борче, док је био у Српској лиги, па се вратио међу Романтичаре, када су били у много бољој позицији, улазили су у Прву лигу. Међутим, фалила је минутажа.
Следећа станица била је и она тренутна.
- Претпрошлог лета одлучио сам да дођем у Звездару и ту пронашао свој мир! Од управе, стручног штаба и људи запоследних у клубу, па све до саиграча, све је на Булбулдеру савршено. Презадовољан сам.
И клуб је.
- Пружена ми је част да и овде носим капитенску траку, када први вођа, искуснији Илија Нишавић, није на терену! Баш смо нас двојица заједно и тренери Звездаре, у бази! Он је успоставио критеријуме, ја их потпуно подржавам, пратим га у стопу, сјајно нам је, задовољни су и малишани.
Нишавић има 30 година и сам спада у младе стручњаке, али је Сава Аврамовски још доста млађи! Опет, ништа није случајно.
- Ја сам се, заправо, увелико определио да фудбал буде мој животни позив! Не искључујем да ћу наставити да напредујем, доћи можда и до највеће сцене, али после свега не осећам ту врсту притиска. Упоредо са свим дешавањима на терену, завршио сам спорстку гимназију и студент сам на Факултету за спорт Универзитета „Унион – Никола Тесла“. Сматрам да је образовање веома битно, уједно срећан што професори имају разумевања када изостанем са предавања.
Будућност је отворена.
- Факултет ћу свакако привести крају, а у мају полажем и за тренерску Ц лиценцу. Пронашао сам се у овом послу, ништа ми не пада тешко, можда моја младост представља и олакшавајућу околност у раду са децом. Шта год да ми живот донесе, свакако ће бити везано за фудбал. То ми је и најважније – подвукао је Сава Аврамовски, големи адут Звездаре како у срцу игралишта, тако и крај њега.
ЛИГА ШАМПИОНА ЗА ВЕЧНО СЕЋАЊЕ
Поред многих у којима је учествовао, као и оних чији ће део тек бити, Сава Аврамовски заувек ће памтити и једну утакмицу којој је „само“ гледао! Реч је о финалу Лиге шампиона за сезону 2015/2016, окршају Реал и Атлетико Мадрида, на Сан Сиру!
- Погодило се да је Газпром, у том периоду, за клубове којима је спонзор организовао мини турнир у Милану, на којем сам и ја учествовао. Била је то јединствина прилика да се присуствује континенталном спектаклу, нисам смео да је пропустим! Од како сам изашао на трибине, само сам желео да меч траје што дуже... И имао сам среће, ушло се у пенале! Пошто више волим Месија, навијао сам за Атлетико, односно против Реала, али... Ту једино нисам имао среће – осмехнуо се Аврамовски.
И МАКЕДОНИЈА ПРЕПОЗНАЛА КВАЛИТЕТ
О каквом се талнету ради, када је реч о Сави Аврамовском, довољно говори (и) то што је својевремено наступао за млађе категорије Македоније!
- Мој покојни деда је из Тетова, тако да имам и српско и македонско држављанство. Када ми је стигао позив у репрезентацију, био сам одушевљен, наступао сам за селекције од 15 до 19 година. Практично сам четири године играо за Македонију, када ме је повреда спречила да заиграм и за У 21... Свакако, диван период! Чак сам и један од најдражих погодака постигао у дресу Македоније, у пријатељској утакмици са Словенијом, директно из корнера, за победу 1:0!
ЉУБАВ И ЗА КОШАРКУ
У слободно време...
- Пратим кошарку! Заправо, редовно сам на утакмицама Црвене звезде, имам и сезонску карту!
Небројане радости остају урезане у сећање, биће их још, само да прво из устију изветри горчина после пораза од Бајерна, у плеј-ину Евролиге...
- Три утакмице, три продужетка и три пораза... Боли, али проћи ће и то – увек остаје позитиван Аврамовски!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
