Једва стојим, али нема предаје!

Децембар 2024. године. Хотел „Шумарице” у Крагујевцу и традиционални коктел у организацији ФС РЗС. Међу званицама и добро познато име, фудбалски тренер Славиша Коча Ковачевић, рођени Крагујевчанин и у том тренутку, као и сада, тренер краљевачке Слоге. Делила су се признања најбољима у 2024. години, као и признања за животно дело. Код се проглашавао најбољи тренер изговорено је име Славише Ковачевића.

- Био сам збуњен, изненађењен и срећан – каже Славиша Ковачевића. – Нисам ни планирао да дођем на тај коктел, имао сам неке приватне обавезе, али прихватио сам позив Дарка Брадоњића, генералног секретара и сјајног оперативца. Нисам ни сањао да сам у некој конкуренцији за признање, а био сам толико изненађен да сам на питање да ли желим да се обратим окупљенима рекао да не желим. Сада се кајем, требало је да се захвалим и да назначим колико је ово велико признање за мене и уложени рад. Неко је препознао шта сам урадио за 25 година на клупи, а прошла година била је некако посебно успешна. Захвалан сам свима који су ме предложили, породици, сарадницима, пријатељима, клубовима где сам радио, цео тај мозаик стао је у награду.

Проверени стручњак, за кога кажу да најбоље познаје прилике у Српској лиги „Запад”, више пута доказао је изречено. Дуга је листа клубова из ове лиге које је предводио.

- ФС РЗС је велики регион, најежим се кад помислим на сва играчка, тренерска и судијска имена. Сада је у таквој конкуренцији и моје име, почаствован сам и осећам огромну захвалност, али и одговорност, да наставим тим путем и даље. Још памтим дедин завет: буди добар човек, помажи другима, а ако не можеш да помогнеш ти не одмажи! Где год сам радио стекао сам велики број пријатеља, дружио се са врхунским људима и то нема цену и тешко може да се изрази на прави начин. Тренерски посао је тежак, то није флоскула већ чињеница. Треба да се науче играчи да шутну, постигну гол, да играју у формацији и слично. Тренер је и педагог, родитељ, најбољи друг, психолог... Та лепеза треба да се поседује за успех. Зато је ово признање толико вредно за мене, јер показује да сам успео.

Ковачевић није мислио да буде тренер али кренуо је, ипак, тим путем.

- Не знам. Позив Живојина Илића, популарног Жике Чачка био је пресудан. Био је тренер друголигаша Радничког из Свилајнца и позвао ме да му будем помоћник. Ваљда је то „нешто“ препознао у мени. Отишао сам и нисам погрешио, а није ни он. Учио сам од старијих, искуснијих, слушао савете и једно време, углавном, радио као помоћни тренер. Занимљиво је да нисам радио у млађим категоријама. То ме, можда, и мучи док ово причам, али таква је била ситуација. Од почетка у сениорском фудбалу.

Искористио је прилику и да се осамостали.

- Био сам са Бобаном Сташевићем у Бугарској, вратили смо се у Крагујевац и на његов наговор, да њему учиним, преузео сам Победу из Белошевца, тада зонаша. Била је безнадежна ситуација, али на крају били смо међу првих пет екипа. Тражили су да останем, али имао сам услов да нападнемо виши ранг. Мисли су да сам луд, али су пристали и успели смо. Свуда су ме пратиле ситуације да из ничега направим нешто, неочекивано. Раднички из Крагујевца сам преузео у последњих девет кола и пласирали смо се у виши ранг, па онда опстанак са истим клубом кад су нас сви отписали. Чак и људи из клуба нису веровали у спас.

Краљевачку Слогу преузео је после лошег старта јесенас.

- Тражио сам да доведемо петорицу играча, одговор је био да нема новца. Рекао сам дајте бар двојицу новајлија, уз исти одговор – нема! Без појачања, са младим тимом зимовали смо на деоби трећег места. Тај тренутак, међутим, не знам да опишем.

Не крије да му је највећа љубав крагујевачки Раднички.

- Ту сам провео највећи део играчке каријере, био капитен, касније и тренер. Раднички је као и сваком Крагујевчанину највећа љубав. Волим све клубове, поготово оне где сам радио, сваки је нашао део у мом срцу заувек. Ако баш морам да бирам, уз Раднички сам емотивно везам за краљевачку Слогу и аранђеловачку Шумадију. Имају традицију, велика су имена, много сјајних играчких и тренерских имена су дали, али сада пролазе кроз тежак период, муче се и, можда, баш због тога су ми посебно драги. Волео бих да преброде кризу и да се врате где им је место.

Са Слогом је јесенас направио сјајну серију победа и добио надимак „Чаробњак из Крагујевца“.

- Навијачи су чудо, воле Слогу и живе са клубом, све проживљавају. Видео сам човека, може отац да ми буде, седи на клупи испред терена и плаче јер смо изгубили. То је невероватно емотиван тренутак. Серија победа много је значила клубу, али тим навијачима посебно. Зимус сам због здравственог стања морао да се повучем са клупе, у клубу се догодило још много тога и све је мирисало на најгоре. Кад су ме поново позвали да дођем и преузмем тим, прихватио сам, иако једва стојим на једној нози, али Слога је велика емоција, нисам могао да одбијем. Позвао сам сарадника Моцу Ристића и рекао му „скидај копачке са тавана, идемо поново у Краљево да спашавамо”. Морамо!

Није почело добро и биће много муке.

- Предаје нема. Тешка је Српска лига „Запад”, ту су јаке утакмице, али Слога је име и морамо учинити све да је опоравимо. Краљево дуго није присутно на фудбалској мапи Србије, а даје врхунске играче и тренере. Време је да се промене ствари и да сложно кренемо напред.

Славиша Ковачевић је присутан на тренинзима „белих“, са штаком се креће, али не одустаје. Какав у приватном животу, такав и као тренер.

- Повреда ми је прекинула играчку каријеру, надам се да из истих разлога неће и тренерску. Имао сам операцију колена зимус, није успело, па следи друга. Оптимиста сам увек и верујем да ћу поново моћи да ходам и радим нормално. За то време, мало трпим болове, пијем лекове и радим са играчима. Нема избора, Слога је за мене чиста емоција и ако људи верују да могу да помогнем, зашто бих мислио другачије – јасан је Славиша Ковачевић, уз традиционални васкршњи поздрав Христос васкрсе, ваистину васкрсе!