Комаров: Син Павел најсјајнија медаља

Заволео је Невену и Србију „из прве”. Кад су се 26. октобра 2023. венчали у Крагујевцу, прозвали су га „шумадијским зетом”. Љубав не зна за границе и препреке, једна је изнедрила другу, уз Невену, заволео је и Србију и прихватио позив да буде у рвачкој репрезентацији. Већ на дебију у јату Орлова, на EП прошле године у Букурешту, освојио је златну медаљу, прву у сениорској конкуренцији.

Погађате, реч је о Александру Комарову, рвачком диву из Санкт Петербурга, који ће 5. маја да прослави 26. рођендан. После бронзе пре недељу дана на ЕП у Братислави, жељно је чекао повратак у породични кутак, да узме у наручје сина Павела и загрли супругу Невену.

- Павел се родио 3. јануара, пред почетак базичних припрема на Дивчибарама. Његов долазак на свет све је променио. Како је рекао саборац из репрезентације Себастиан Нађ: „Ништа више није исто”. Млади смо очеви, кад смо били на припремама у Поречу 16. марта његова супруга Аманда родила је сина Чаба. Сад смо прави породични људи – почео је причу освајач две медаље за Србију на два последња првенства континента.

Одмах је, уз благи осмех, наставио:

- Од домова смо дуго одвојени, тренажни процеси често су и у другим земљама. Кад се устане, зна се где иде први телефонски позив, кад се иде на починак, такође се зна ко се зове, да не кажем за одмор између два тренинга. Сад је Павел у сазвежђу Невениних и мојих звезда радосница, моја најсјајнија медаља.

Васкрс, велики празник, радост за све, дечицу највише. У Русији су му мајка Олга, отац Андреј, старији брат и сестра Артјом и Марија, млађи брат Илија. Александар прославља Васкрс у Крагујевцу, они у Санкт Петербургу.

- Другачије је – каже Саша, како га готово сви зову. – И код нас се фарбају јаја на Велики петак, али је храна обична, изузимајући украшени колач, зове се кулич. У Србији је другачије, пуно меса на трпези и свега другог.

У разговор се укључила и Невена:

- Моја породица је велика, у пространом смо спратном дому и пред празнике знају се задужења. Обојимо и скувамо 150 јаја, то радим с мамом Иваном, док су отац, брат, стриц и деда задужени за месо. За Васкрс спремају сач, кад је Божић на трпези је печење. Биће и салата и ђаконија, радост окупљања посебан је доживљај. Сад је ту и Павел и, наравно, биће у центру пажње – рекла је лепа Крагујевчанка, некад и сама такмичарка у рвању и учитељ за најмлађе на струњачи.

Присетила се и првог сусрета са Сашом:

- Београд је био домаћин Светског првенства за млађе сениоре (до 23 године) 2021. и била сам у организацији. Да не детаљишем, прошетали смо испред хотела, он је с тимом Русије био спреман за повратак, разменили смо телефоне и тако је кренуло. Била сам код њега, долазио је овде и после две године венчали смо се.

Од ове године Комаров је члан шампионског Пролетера. У Зрењанину се уселио у стан, Невена је, са синчићем, била у граду на Бегеју.

- Стан је предиван, свиђа ми се град и после Васкрса следи пресељење у банатску равницу. Пролетер је Сашин избор и наравно да Павел и ја идемо тамо. Павел је већ био у клупској дворани где му тата тренира. По струњачи га је носио тренер Воја Трајковић и говорио му да ће да наследи тату и буде шампион.

Комаров није успео да одбрани европски трон, лане освојен, кад је у главном граду Румуније урадио што никад нико није. Нанизао је актуелне шампионе - првака Европе Иштвана Такача (Мађарска), олимпијског Жана Белениука (Белорусија), у финалу светског Али Ченгиза (Турска), између њих још двојицу, Мартинеза Немшевициуса (Литванија) и Ислама Абазова (Азербејџан).

- Сећам се ЕП у Румунији, то ми је прво злато на великим такмичењима, прво одличје за Србију. Желео сам, не само спортски резултат, титулу, већ да узвратим свима у рвачком спорту на безрезервној подршци, начину на који сам прихваћен.

Кад су му челници РСС честитали после бронзе у главном граду Словачке, рекли су да сија као златна и да је вреднија од шампионске из Букурешта.

- Кад се имају у виду околности пред Европско, сигурно су у праву. Напала ме некаква бактерија, грло је престало да функционише, пала је „клапна”, појавио се гној и нисам могао да дишем. Уплашио сам се, страх никад нисам осећао, по повратку с припрема у Мађарској није ми било свеједно. Шетао сам сатима ноћу по стану, сачекао зору и позвао тренера Трајковића да ме одвезе код лекара. Млад сам, здрав, спортски живим и никад у животу нисам био болестан.

Узео је предах и наставио о првом разговору с лекаром:

- Мислио сам преглед, неки лекови и идем назад. Међутим, нису хтели да чују, добро говорим српски и рекли су да се не играм, да је веома озбиљно. Одмах су ме прикопчали на инфузију, четири ноћи и пет дана провео сам у болници. Изашао сам у суботу, за Братиславу се кретало у среду, у јутарњим сатима. Лекари су рекли да се не такмичим, тренеру Трајковићу у аутомобилу сам казао да хоћу да се борим. Била је то моја одлука.

У првом мечу лако је изашао на крај с Турчином Саричичеком и добио га тушем на истеку другог минута. Потом је савладао неугодног земљака Алирзаева, да би у полуфиналу изгубио од Мађара Лошонциа, у мечу о којем се причало да ли су одлуке судија  биле на штету нашег борца.

- На то се не обазирем, за мене је дуел архивиран, победио је сад, ја ћу други пут. Ово је спорт и одлично га разумем. Једно је злато, као сребро и бронза и сви ми желимо медаљу. Победио сам Вагнера за треће место, чврстог Немца који сваком противнику задаје велике проблеме.

Наредни циљ је зацртан - медаља са СП, у септембру у Загребу.

- Увек тренирамо за највише домете, само здравља, све остало могу да достигнем.

Причу је завршио о новом месту живљења и клубу:

- Тренер Трајковић дао је одмор до половине маја, по Васкрсу следи селидба из Крагујевца за Зрењанин. Иначе, заказана ми је контрола за 22. април. До окупљања репрезентације тренираћу с клупским друговима. Пролетер има одличне селекције, младу генерацију велике будућности, дворану отворену целог дана. Клуб је одлично организован, квалитетан је стручни рад и Пролетер је мој избор – завршио је Комаров разговор за Журнал.