Утакмица за памћење

Одбојкаши Радничког иако се многима  можда и чинило да неће издржати налет Војводине и успети из минуса од 0:2 у сетовима до плуса, штавише победе и вођства у финалној серији 2:0 – преварили су се. Зашто, када је екипа тренера Алексе Брђовића схватила да како су момци признали „немају шта да изгубе и да граде поен по поен” добили су наредна два периода, изборили и тај-брејк.

У истом, игра нерава која је обележила цео дуел, али искуство Крагујевчана и карактер, били су тас на ваги да се укњижи победа. Можда за последњи корак до титуле на коју се чека од 2010. године.

Ипак, ако је судити по партијама и Лала и Ђавола овде је свака прогноза незахвална.

Милан Крстић, коректор освајача Купа Србије у разговору за Спортски журнал шта се све дешавало пре другог окршаја, кашњењу утакмице, бледом издању у прва два сета, потом и невероватном издању тима и победи, био је искрен до сржи.

Прва два сета „тражили сте се”, Војводина одиграла у даху, ви изједначили на крају и решили меч у вашу корист?

- Везано за проблеме и долазак у Нови Сад. Била је невероватна гужва, да ли је била нека несрећа, не знам. Чули смо да је био ланчани судар. Али смо успели некако да стигнемо и то пола сата пред утакмицу. Свесни смо били да смо били уморни, из аутобуса смо директно ушли у халу. И знам да је у та два сета једино то био разлог. Нисмо били на утакмици, концентрација нам је пала, физички док смо се сабрали. Још пуне трибине. Деловали смо баш изгубљено да тако кажем – смеје се са 31 поеном најефикаснији актер меча.

Семафор исписује 2:0 за домаћина, како сте се осећали, какав је био договор и шта даље?

- Све време смо причали поен по поен са пуном дозом фокуса. И успели смо да преокренемо резултат, што је било невероватно. Утакмица коју ћу памтити у каријери!

Ваша покретачка снага у наставку и какве су Вас мисли окупирале, да ли је крај или?

- Сигуран сам да сваки играч ниједног тренутка није хтео да одустане и то нас и је „вукло” целу сезону, тај наш карактер. Сви имамо победнички менталитет, желимо тријумф у свакој утакмици. И став нас држи од почетка. То је један од већих разлога. Нисмо се предавали после 2:0. Сели смо на клупу и лепо размислили - поен по поен, немамо шта да изгубимо, већ заостајемо 2:0. И на крају смо успели! Ово се ретко дешава у финалу и искрено желим да честитам момцима. Поново смо показали чврстину и сигуран сам да у трећу утакмицу улазимо са много самопоуздања и са жељом да завршимо серију.

Кажете завршите серију, да ли стварно стављате тачку у четвртак, 24. априла?

- Може да се заврши серија тада. Понављам, Војводина долази са жељом да игра. Сигурно да се неће предати јер немају шта да изгубе, играће без оптерећења. Само ће пустити себе и одиграти најбоље што могу а тада су свакако и најопаснији. Треба добро да се концентришемо на утакмицу, психички пре свега. Биће пуна дворана, наши навијачи, сви ће желети да се  финална серија заврши у „Језеру”. Психички морамо да будемо спремни и мислим да ћемо је завршити.

Колики је мотив у овом тренутку, пуне трибине и навијачи свакако да много значе?

- И те како значе. Најбољи показатељ је финале Купа Србије и каква је атмосфера била у Крагујевцу, у дворани која може да прими око 4.000 гледалаца. Тада је била пуна и под таквом енергијом, можда и малим притиском, показали смо да можемо да играмо сјајно. Верујем да ће и у четвртак бити пуна сала, људи из маркетинга су се потрудили да максимално промовишу меч.

И под таквим импулсом до шампионске круне?

- Волели бисмо да донесемо дуплу круну Радничком, који ниједном у историји није узео.

Није прерано за славље?

- Опрезни смо, али даће Бог да буде славља.