Utakmica za pamćenje

Odbojkaši Radničkog iako se mnogima  možda i činilo da neće izdržati nalet Vojvodine i uspeti iz minusa od 0:2 u setovima do plusa, štaviše pobede i vođstva u finalnoj seriji 2:0 – prevarili su se. Zašto, kada je ekipa trenera Alekse Brđovića shvatila da kako su momci priznali „nemaju šta da izgube i da grade poen po poen” dobili su naredna dva perioda, izborili i taj-brejk.

U istom, igra nerava koja je obeležila ceo duel, ali iskustvo Kragujevčana i karakter, bili su tas na vagi da se uknjiži pobeda. Možda za poslednji korak do titule na koju se čeka od 2010. godine.

Ipak, ako je suditi po partijama i Lala i Đavola ovde je svaka prognoza nezahvalna.

Milan Krstić, korektor osvajača Kupa Srbije u razgovoru za Sportski žurnal šta se sve dešavalo pre drugog okršaja, kašnjenju utakmice, bledom izdanju u prva dva seta, potom i neverovatnom izdanju tima i pobedi, bio je iskren do srži.

Prva dva seta „tražili ste se”, Vojvodina odigrala u dahu, vi izjednačili na kraju i rešili meč u vašu korist?

- Vezano za probleme i dolazak u Novi Sad. Bila je neverovatna gužva, da li je bila neka nesreća, ne znam. Čuli smo da je bio lančani sudar. Ali smo uspeli nekako da stignemo i to pola sata pred utakmicu. Svesni smo bili da smo bili umorni, iz autobusa smo direktno ušli u halu. I znam da je u ta dva seta jedino to bio razlog. Nismo bili na utakmici, koncentracija nam je pala, fizički dok smo se sabrali. Još pune tribine. Delovali smo baš izgubljeno da tako kažem – smeje se sa 31 poenom najefikasniji akter meča.

Semafor ispisuje 2:0 za domaćina, kako ste se osećali, kakav je bio dogovor i šta dalje?

- Sve vreme smo pričali poen po poen sa punom dozom fokusa. I uspeli smo da preokrenemo rezultat, što je bilo neverovatno. Utakmica koju ću pamtiti u karijeri!

Vaša pokretačka snaga u nastavku i kakve su Vas misli okupirale, da li je kraj ili?

- Siguran sam da svaki igrač nijednog trenutka nije hteo da odustane i to nas i je „vuklo” celu sezonu, taj naš karakter. Svi imamo pobednički mentalitet, želimo trijumf u svakoj utakmici. I stav nas drži od početka. To je jedan od većih razloga. Nismo se predavali posle 2:0. Seli smo na klupu i lepo razmislili - poen po poen, nemamo šta da izgubimo, već zaostajemo 2:0. I na kraju smo uspeli! Ovo se retko dešava u finalu i iskreno želim da čestitam momcima. Ponovo smo pokazali čvrstinu i siguran sam da u treću utakmicu ulazimo sa mnogo samopouzdanja i sa željom da završimo seriju.

Kažete završite seriju, da li stvarno stavljate tačku u četvrtak, 24. aprila?

- Može da se završi serija tada. Ponavljam, Vojvodina dolazi sa željom da igra. Sigurno da se neće predati jer nemaju šta da izgube, igraće bez opterećenja. Samo će pustiti sebe i odigrati najbolje što mogu a tada su svakako i najopasniji. Treba dobro da se koncentrišemo na utakmicu, psihički pre svega. Biće puna dvorana, naši navijači, svi će želeti da se  finalna serija završi u „Jezeru”. Psihički moramo da budemo spremni i mislim da ćemo je završiti.

Koliki je motiv u ovom trenutku, pune tribine i navijači svakako da mnogo znače?

- I te kako znače. Najbolji pokazatelj je finale Kupa Srbije i kakva je atmosfera bila u Kragujevcu, u dvorani koja može da primi oko 4.000 gledalaca. Tada je bila puna i pod takvom energijom, možda i malim pritiskom, pokazali smo da možemo da igramo sjajno. Verujem da će i u četvrtak biti puna sala, ljudi iz marketinga su se potrudili da maksimalno promovišu meč.

I pod takvim impulsom do šampionske krune?

- Voleli bismo da donesemo duplu krunu Radničkom, koji nijednom u istoriji nije uzeo.

Nije prerano za slavlje?

- Oprezni smo, ali daće Bog da bude slavlja.