Ривалство између Партизана и ОФК Београда траје више од седам деценија, црно и плаво-бели водили су велике битке на терену, али два клуба из главног града Србије повезује велики број играча који су бранили боје оба клуба.
То су: Милош Милутиновић, Слободан Сантрач, Петар Борота, Гордан Петрић, Небојша Вучићевић, Саша Здјелар, Стевица Кузмановски, Стефан Шћеповић, Саша Ћурчић Стефан Бабовић, Саша Марковић, Никола Аксентијевић Александар Станојевић, Бојан Шаранов, Иван Стевановић, Немања Антонов, Горан Арнаут, Милорад Бајовић, Милош Босанчић, Милорад Пековић, Срђан Чебинац, Мирослав Чермељ, Никола Дамјанац, Милан Ђурђевић, Петар Грбић, Петар Гигић, Радиша Илић, Марко Јанковић, Милан Смиљанић, Александар Живковић, Дејан Живковић, Миодраг Минда Јовановић, Томислав Калоперовић, Аранђел Стојковић, Срђа Кнежевић, Абубакар Оумару, Слободан Крчмаревић, Владимир Волков, Предраг Лазић, Милан Лукач, Предраг Лука, Предраг Мијић, Слободан Милетић, Милан Милијаш, Бора Милутиновић, Милорад Милутиновић, Илија Столица, Ђорђе Томић, Ајаздин Нухи, Милан Обрадовић, Блажо Пешикан, Дејан Рађеновић, Василије Шијаковић, Војислав Станковић...
Такође, бројни тренери су са клупе предводили или били чланови стручног штаба оба клуба: Звонко Варга, Гојко Зец, Радмило Иванчевић, Миодраг Јешић, Слободан Крчмаревић, Зоран Милинковић, Милош Милутиновић, Милован Ћирић и Милутин Шошкић.
УШКЕТОВ ПУТ ПОЧЕО НА СТАРОЈ КАРАБУРМИ
Небојша Вучићевић је са 14 година почео да игра за Палилулац, а само неколико тренинга и утакмица било је довољно да га примети Аца Стефановић и позове у ОФК Београд. После три године стасавања у млађим категоријама, Ушке је добио прилику да дебитује у дресу Романтичара.
Било је јасно да ће Вучићевић након сјајних партија на Омладинском стадиону да задужи дрес неког клуба из велике четворке, срце је одабрало Партизан. Са црно-белима је освојио две титуле у сезонама 1985/86. и 1986/87, дао је велики допринос освајању шампионских трофеја.
После година „лутања по белом свету” Ушке се вратио на Стару Карабурму на зиму 1991. и у плаво-белом дресу играо шест месеци.
ЂАНИ ДО ТИТУЛЕ У ХУМСКОЈ
Саша Ћурчић је прве фудбалске кораке начинио у Бесном Фоку, док је у сениорској конкуренцији дебитовао у ОФК Београду. Плаво-бели дрес носио је две сезоне од 1991. до 1993. године, а затим се прикључио шампионској генерацији Партизана предвођену чувеним Љубишом Тумбаковићем.
Кад је клуб из Хумске остао без Предрага Мијатовића и Слободана Крчмаревића, отворила се прилика да популарни Ђани покаже пун потенцијал.
Такође, Саша ће да остане упамћен као један од најконтроверзнијих српских фудбалера, због бројних скандала који су га пратили кроз читаву каријеру.
НЕНАДМАШНА ПЛАВА ЧИГРА
Кад се поведе полемика ко је најбољи фудбалер у историји Партизана, један од кандидата мора да буде Милош Милутиновић. Легендарна Плава чигра како је крочила на терен, одмах је постала велика жеља вечитих ривала са Топчидера, али црно-бели су добили борбу за голгетера.
Милутиновић је у Хумској провео шест година и два пута освојио куп 1954. и 1957. Био је део генерације Партизана које је играла у првој сезони елитног европском такмичења – КЕШ-а. Прву утакмица икада у претечи Лиге шампиона одиграли су Спортинг и Парни ваљак, утакмица је завршена 3:3, а Милутиновић је дао постигао гола за црно-беле. Клуб из Хумске је лако прошао даље победом у реваншу и налетео на славни Реал Мадрид предвођен Алфредом ди Стефаном. Краљевски клуб славио је у првом мечу са убедљивих 4:0, али Партизан је на домаћем терену био близу преокрета. Шпанци су добро упамтили Плаву чигру, која је два пута затресла мрежу у победи од 3:0, али то није било довољно.
Милош је 1958. прешао у ОФК Београд, али у дресу Романтичара у првом мандату одиграо је само осам утакмице и постигао девет голова, јер је у то време боловао од туберкулозе. Најбоље услове за лечење понудио му је Минхен, па је 1960. прешао у Бајерн, а прилику да се диви његовим партијама имао је чувени Франц Бекенбауер. Легендарни Кајзер је својевремено рекао:
„Ми у подмлатку били смо одушевљени његовим мајсторијама, недостижним за све немачке фудбалере тог доба.”
На наговор Драгослава Шекуларца, Милутиновић се вратио у ОФК Београд 1968. како би завршио играчку каријеру. Поменути двојац био је магнет за публику, па је већ на првом мечу на Омладинском стадиону привукао више од 30.000 сведока.
САНИ ГОЛГЕТЕР У ОБА КЛУБА
Слободан Сантрач је скренуо пажњу на себе у млађим категоријама у Металцу из Ваљева и приметио га је ОФК Београд. Некадашњи голгетер уговор са плаво-белима потписао је јула 1965. и скоро деценију провео је на Старој Карабурми.
Сани је првенац дао на четвртом мечу у дресу Романтичара у дуелу са загребачком Трешњевком. Легендарни голгетер био је део генерације ОФК Београда која је 1966. освојила Куп Југославије, плаво-бели су у финалу савладали Динамо из Загреба са убедљивих 6:2 на крилима офанзиваца „Три С” (Сантрач, Скоблар, Самарџић), сви су постигли по два гола.
Сантрач се после кратке епизоде у швајцарском Грасхоперсу, вратио на Стару Карабурму у сезони 1976/77. док је на лето 1977. прешао у Хумску. У црно-белом дресу освојио је титулу првака некадашње СФРЈ, као и Митропа куп 1978.
ПЛАВО-БЕЛИ ЗЛАТНИ ЧИЛЕАНАЦ
Гордан Петрић је у младости био талентован за кошарку и фудбал, кад је дошло време да преломи, одлучио се за најважнију споредну ствар на свету. У плаво-белом дресу дебитовао је у сезони 1985/86. кад је ОФК Београд испао из најјачег ранга такмичења некадашње заједничке државе. Као члан клуба са Старе Карабурме Петрић је био део незаборавне генерације светског првака за играче 1987. у Чилеу.
Дефанзивац је у зимском прелазном року 1989. појачао Парни ваљак и у Хумској се задржао три и по године. Са Партизаном је освојио титулу и два купа, одиграо више од 100 утакмица, што га је препоручило да каријеру настави у Шкотској, прво у Данди јунајтеду, а затим у Ренџерсу.
Кад је окачио копачке о клин, Петрић се посветио тренерском послу, а у сезони 2022/23. постао је шеф стручног штаба Партизана, након што је Илија Столица поднео оставку.
Гордан је био тренер Парног ваљка кад нису цветале руже у Хумској, али са вицепрваком Србије успео је да презими у Европи и два пута савлада немачког бундеслигаша Келн.
МИЉЕНИК НАВИЈАЧА
Петар Борота био је миљеник навијача црно и плаво-белих. У дресу ОФК Београда провео је шест сезона и у том периоду Романтичари су два пута били трећи у шампионату.
У црно-белом дресу је за кратко време задобио срца Гробара и стекао статус легенде. Имао је велики допринос у Партизановом походу на трон под вођством Анта Бића Младинића у сезони 1976/77. кад је на 34 утакмице капитулирао само 19 пута.
Поред бравурозних одбрана остао је упамћен по ексцентричном понашању како на терену, тако и ван њега. У дуелу Купа шампиона против Динама из Дрездена, као и окршају са Црвеном звездом, спустио је лопту у петерац и дозволио противнику да му се прикраде и неометано смести лопту у мрежу.
Борота је дубок траг оставио у Челзију, док је у дресу репрезентације Југославије бранио на четири утакмице.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
