Sani golgeter, zlatni Čileanac, nenadmašna Plava čigra, Đani, Uške i miljenik navijača

UŠKETOV PUT POČEO NA STAROJ KARABURMI

Nebojša Vučićević je sa 14 godina počeo da igra za Palilulac, a samo nekoliko treninga i utakmica bilo je dovoljno da ga primeti Aca Stefanović i pozove u OFK Beograd. Posle tri godine stasavanja u mlađim kategorijama, Uške je dobio priliku da debituje u dresu Romantičara.

Bilo je jasno da će Vučićević nakon sjajnih partija na Omladinskom stadionu da zaduži dres nekog kluba iz velike četvorke, srce je odabralo Partizan. Sa crno-belima je osvojio dve titule u sezonama 1985/86. i 1986/87, dao je veliki doprinos osvajanju šampionskih trofeja.

Posle godina „lutanja po belom svetu” Uške se vratio na Staru Karaburmu na zimu 1991. i u plavo-belom dresu igrao šest meseci.

ĐANI DO TITULE U HUMSKOJ

Saša Ćurčić je prve fudbalske korake načinio u Besnom Foku, dok je u seniorskoj konkurenciji debitovao u OFK Beogradu. Plavo-beli dres nosio je dve sezone od 1991. do 1993. godine, a zatim se priključio šampionskoj generaciji Partizana predvođenu čuvenim Ljubišom Tumbakovićem.

Kad je klub iz Humske ostao bez Predraga Mijatovića i Slobodana Krčmarevića, otvorila se prilika da popularni Đani pokaže pun potencijal.

Takođe, Saša će da ostane upamćen kao jedan od najkontroverznijih srpskih fudbalera, zbog brojnih skandala koji su ga pratili kroz čitavu karijeru.

NENADMAŠNA PLAVA ČIGRA

Kad se povede polemika ko je najbolji fudbaler u istoriji Partizana, jedan od kandidata mora da bude Miloš Milutinović. Legendarna Plava čigra kako je kročila na teren, odmah je postala velika želja večitih rivala sa Topčidera, ali crno-beli su dobili borbu za golgetera.

Milutinović je u Humskoj proveo šest godina i dva puta osvojio kup 1954. i 1957. Bio je deo generacije Partizana koje je igrala u prvoj sezoni  elitnog evropskom takmičenja – KEŠ-a. Prvu utakmica ikada u preteči Lige šampiona odigrali su Sporting i Parni valjak, utakmica je završena 3:3, a Milutinović je dao postigao gola za crno-bele. Klub iz Humske je lako prošao dalje pobedom u revanšu i naleteo na slavni Real Madrid predvođen Alfredom di Stefanom. Kraljevski klub slavio je u prvom meču sa ubedljivih 4:0, ali Partizan je na domaćem terenu bio blizu preokreta. Španci su dobro upamtili Plavu čigru, koja je dva puta zatresla mrežu u pobedi od 3:0, ali to nije bilo dovoljno.

Miloš je 1958. prešao u OFK Beograd, ali u dresu Romantičara u prvom mandatu odigrao je samo osam utakmice i postigao devet golova, jer je u to vreme bolovao od tuberkuloze. Najbolje uslove za lečenje ponudio mu je Minhen, pa je 1960. prešao u Bajern, a priliku da se divi njegovim partijama imao je čuveni Franc Bekenbauer. Legendarni Kajzer je svojevremeno rekao:

„Mi u podmlatku bili smo oduševljeni njegovim majstorijama, nedostižnim za sve nemačke fudbalere tog doba.”

Na nagovor Dragoslava Šekularca, Milutinović se vratio u OFK Beograd 1968. kako bi završio igračku karijeru. Pomenuti dvojac bio je magnet za publiku, pa je već na prvom meču na Omladinskom stadionu  privukao više od 30.000 svedoka.

SANI GOLGETER U OBA KLUBA

Slobodan Santrač je skrenuo pažnju na sebe u mlađim kategorijama u Metalcu iz Valjeva i primetio ga je OFK Beograd. Nekadašnji golgeter ugovor sa plavo-belima potpisao je jula 1965. i skoro deceniju proveo je na Staroj Karaburmi.

Sani je prvenac dao na četvrtom meču u dresu Romantičara u duelu sa zagrebačkom Trešnjevkom. Legendarni golgeter bio je deo generacije OFK Beograda koja je 1966. osvojila Kup Jugoslavije, plavo-beli su u finalu savladali Dinamo iz Zagreba sa ubedljivih 6:2 na krilima ofanzivaca „Tri S” (Santrač, Skoblar, Samardžić), svi su postigli po dva gola.

Santrač se posle kratke epizode u švajcarskom Grashopersu, vratio na Staru Karaburmu u sezoni 1976/77. dok je na leto 1977. prešao u Humsku. U crno-belom dresu osvojio je titulu prvaka nekadašnje SFRJ, kao i Mitropa kup 1978.

PLAVO-BELI ZLATNI ČILEANAC

Gordan Petrić je u mladosti bio talentovan za košarku i fudbal, kad je došlo vreme da prelomi, odlučio se za najvažniju sporednu stvar na svetu. U plavo-belom dresu debitovao je u sezoni 1985/86. kad je OFK Beograd ispao iz najjačeg ranga takmičenja nekadašnje zajedničke države. Kao član kluba sa Stare Karaburme Petrić je bio deo nezaboravne generacije svetskog prvaka za igrače 1987. u Čileu.

Defanzivac je u zimskom prelaznom roku 1989. pojačao Parni valjak i u Humskoj se zadržao tri i po godine. Sa Partizanom je osvojio titulu i dva kupa, odigrao više od 100 utakmica, što ga je preporučilo da karijeru nastavi u Škotskoj, prvo u Dandi junajtedu, a zatim u Rendžersu.

Kad je okačio kopačke o klin, Petrić se posvetio trenerskom poslu, a u sezoni 2022/23. postao je šef stručnog štaba Partizana, nakon što je Ilija Stolica podneo ostavku.

Gordan je bio trener Parnog valjka kad nisu cvetale ruže u Humskoj, ali sa viceprvakom Srbije uspeo je da prezimi u Evropi i dva puta savlada nemačkog bundesligaša Keln.

MILjENIK NAVIJAČA

Petar Borota bio je miljenik navijača crno i plavo-belih. U dresu OFK Beograda proveo je šest sezona i u tom periodu Romantičari su dva puta bili treći u šampionatu.

U crno-belom dresu je za kratko vreme zadobio srca Grobara i stekao status legende. Imao je veliki doprinos u Partizanovom pohodu na tron pod vođstvom Anta Bića Mladinića u sezoni 1976/77. kad je na 34 utakmice kapitulirao samo 19 puta.

Pored bravuroznih odbrana ostao je upamćen po ekscentričnom ponašanju kako na terenu, tako i van njega. U duelu Kupa šampiona protiv Dinama iz Drezdena, kao i okršaju sa Crvenom zvezdom, spustio je loptu u peterac i dozvolio protivniku da mu se prikrade i neometano smesti loptu u mrežu.

Borota je dubok trag ostavio u Čelziju, dok je u dresu reprezentacije Jugoslavije branio na četiri utakmice.