Литванац ћутао 30 година: Станковић планирао да финале играју Срби и Хрвати

Као да је у питању песма Неде Украден „боли, боли, нека боли душа рањена, не дирајте успомене...“

Само, ова рањена душа дирнула је баш у успомене - Шарунас Марчуљионис (60).

У финалу Европског првенства 1995. године (Југославија – Литванија 96:90) члан идеалне поставе турнира убацио је нашој селекцији 32 поена, али је то било недовољно за злато.

Сада је, 30 година касније, у подкасту „Пикенролас“ причао о поменутом мечу, уједно изнео и оптужбе на име покојног Борислава Станковића, тада челног човека ФИБА.

- Тридесет година сам ћутао. Сада могу да кажем да је рок за праштање истекао.

Истакао је да треба направити разлику између теорија завере и чињеница.

- Како можемо да причамо о теорији завере ако сам ја био присутан тамо?

Онда је кренуо...

- Ко онда може да порекне да је нечега ту било? Видиш како је Савић играо и како је то било када је Арвидас полудео. Тих последњих пет минута је оно што нас је изнервирало. После 30 година можемо да кажемо да је сценарио био другачији од онога што је Станковић планирао, да се у финалу сусретну Хрвати и Срби. Нико нас није очекивао. Требало је да буде борба Срба са комшијама Хрватима. То је био сценарио.

Много приче, мало доказа. Уз то удар на човека који не може да одговори.

Чини се да би било паметније да је наставио да ћути и даље и да прича о ономе због чега је и позван у подкаст, скоро објављеном филму „Пионири“, с темом двојице асова кошарке са истока који су први отишли у НБА, Александру Волкову и Шарунасу Марчуљионису.