Ђоковић између чекића и наковња

У Магичној кутији није било магије најбољег тенисера свих времена Новака Ђоковића. Тако укратко може да се опише ниво и квалитет игре српског аса у првом мечу на мастерсу у Мадриду.

Учешће на такмичењу у Шпанији требало је да поправи горак укус после ране елиминације у Монте Карлу, али уместо тога отворио је многа питања.

Била је то још једна бледа парија која је показала да Ноле и даље није онај стари. Осцилације у игри, велики број неизнуђених грешака и мноштво пропуштених прилика – није нешто на што је власник 24 грен слема навикао. Међутим, као што је и сам рекао – од почетка такмичарске године ово је нова реалност за њега. У садашњем мозаику, пре свега, недостаје Новаково самопоуздање. Кад Ноле верује у себе може да добије меч и кад не игра тако добро – било је много примера.

Кад је сигуран да може да изађе као победник не може да га поремети ни снажна конкуренција, као ни проблеми друге природе. Најбољи доказ за то је прошла сезона. Турнеју на шљаци није почео онако како је прижељкивао. Није одиграо много окршаја пре Ролан Гароса, па је зато одлучио да учествује и у серији 250 у Женеви. Ни тамо није дошао до финалног дуела већ је изгубио у полуфиналу. На све то - доживео је повреду колена на грен слему у Француској, па је морао да преда дуел Касперу Руду у полуфиналу.

Касније се испоставило да мора да иде на операцију. Успео је некако да се опорави да би играо на Вимблдону. Без идеалне форме стигао је до финала, али није могао да заустави Карлоса Алкараса који је једва чекао још један сусрет против српског аса на Централном терену у Лондону. Скоро месец дана касније номади у белом каравану су поново ухватили лет за Париз. На Олимпијским играма Ђоковић је био један од фаворита, али после Алкараса. Меч по меч, после сваке победе, Ноле је био све бољи и бољи. У финалном окршају, за златну медаљу против 16 година млађег добио је битку. Одиграо је најбоље онда кад је било најпотребније и искористио драгоцено искуство.

Зашто је ово важно? Зато што Новак у Мадриду није био на висини задатка у кључним тренуцима. Није бирао праве ударце, није завршавао поене на време и лако пропуштао брејк шансе. Све то искористио је Матео Арналди и забележио победу каријере (6:3, 6:4).

Од почетка 2025. противници су приметили несигурност и осцилације код Новака и сад излазе на терен, агресивнији и са више самопоуздања. Не губе мечеве у свлачионици као што је било раније. Није за узалуд Матео Беретини уочи почетка у Дохи истакао: „Хоћу меч против Ђоковића на старту“. Убрзо после тога Ботик ван де Зандшулп био је бољи од Новака у Индијан Велсу, па је после победе рекао: „Знао сам да Ђоковић не игра најбољи тенис“. У чувеном Кантри клубу, Алехандро Табило је једва чекао да изађе на терен против Нолета. Ветар у леђа био му је тријумф из прошле сезоне у Риму. У суботу поподне Арналди је показао најбоље из репертоара. Гледао је Ђоковића од малих ногу, копирао га, научио много тога и заслужено дошао до славља и пласмана у треће коло.

Главно питање гласи: како Ноле може да врати сигурност у игри и самопоуздање? Победе су најбољи лек за овакве ране. Наравно, приоритет на црвеној прашини је Ролан Гарос, који је на програму од 25. маја. Уколико не буде промена у Новаковом календару, следећа станица за њега је мастерс у Риму. У овом тренутку Ђоковићу недостају победе на шљаци, али и време. Није славио на најспоријој подлози од Олимпијских игара, а до почетка Гароса има мање од месец дана. Зато је турнир у Вечном граду веома важан. Охрабрујуће за Ђоковића је то што је Рим његов најуспешнији мастерс на шљаци – са шест финала и исто толико трофеја. Увек је на Форо Италику враћао одговарајући такмичарски ритам пре Гароса.