Đoković između čekića i nakovnja

U Magičnoj kutiji nije bilo magije najboljeg tenisera svih vremena Novaka Đokovića. Tako ukratko može da se opiše nivo i kvalitet igre srpskog asa u prvom meču na mastersu u Madridu.

Učešće na takmičenju u Španiji trebalo je da popravi gorak ukus posle rane eliminacije u Monte Karlu, ali umesto toga otvorio je mnoga pitanja.

Bila je to još jedna bleda parija koja je pokazala da Nole i dalje nije onaj stari. Oscilacije u igri, veliki broj neiznuđenih grešaka i mnoštvo propuštenih prilika – nije nešto na što je vlasnik 24 gren slema navikao. Međutim, kao što je i sam rekao – od početka takmičarske godine ovo je nova realnost za njega. U sadašnjem mozaiku, pre svega, nedostaje Novakovo samopouzdanje. Kad Nole veruje u sebe može da dobije meč i kad ne igra tako dobro – bilo je mnogo primera.

Kad je siguran da može da izađe kao pobednik ne može da ga poremeti ni snažna konkurencija, kao ni problemi druge prirode. Najbolji dokaz za to je prošla sezona. Turneju na šljaci nije počeo onako kako je priželjkivao. Nije odigrao mnogo okršaja pre Rolan Garosa, pa je zato odlučio da učestvuje i u seriji 250 u Ženevi. Ni tamo nije došao do finalnog duela već je izgubio u polufinalu. Na sve to - doživeo je povredu kolena na gren slemu u Francuskoj, pa je morao da preda duel Kasperu Rudu u polufinalu.

Kasnije se ispostavilo da mora da ide na operaciju. Uspeo je nekako da se oporavi da bi igrao na Vimbldonu. Bez idealne forme stigao je do finala, ali nije mogao da zaustavi Karlosa Alkarasa koji je jedva čekao još jedan susret protiv srpskog asa na Centralnom terenu u Londonu. Skoro mesec dana kasnije nomadi u belom karavanu su ponovo uhvatili let za Pariz. Na Olimpijskim igrama Đoković je bio jedan od favorita, ali posle Alkarasa. Meč po meč, posle svake pobede, Nole je bio sve bolji i bolji. U finalnom okršaju, za zlatnu medalju protiv 16 godina mlađeg dobio je bitku. Odigrao je najbolje onda kad je bilo najpotrebnije i iskoristio dragoceno iskustvo.

Zašto je ovo važno? Zato što Novak u Madridu nije bio na visini zadatka u ključnim trenucima. Nije birao prave udarce, nije završavao poene na vreme i lako propuštao brejk šanse. Sve to iskoristio je Mateo Arnaldi i zabeležio pobedu karijere (6:3, 6:4).

Od početka 2025. protivnici su primetili nesigurnost i oscilacije kod Novaka i sad izlaze na teren, agresivniji i sa više samopouzdanja. Ne gube mečeve u svlačionici kao što je bilo ranije. Nije za uzalud Mateo Beretini uoči početka u Dohi istakao: „Hoću meč protiv Đokovića na startu“. Ubrzo posle toga Botik van de Zandšulp bio je bolji od Novaka u Indijan Velsu, pa je posle pobede rekao: „Znao sam da Đoković ne igra najbolji tenis“. U čuvenom Kantri klubu, Alehandro Tabilo je jedva čekao da izađe na teren protiv Noleta. Vetar u leđa bio mu je trijumf iz prošle sezone u Rimu. U subotu popodne Arnaldi je pokazao najbolje iz repertoara. Gledao je Đokovića od malih nogu, kopirao ga, naučio mnogo toga i zasluženo došao do slavlja i plasmana u treće kolo.

Glavno pitanje glasi: kako Nole može da vrati sigurnost u igri i samopouzdanje? Pobede su najbolji lek za ovakve rane. Naravno, prioritet na crvenoj prašini je Rolan Garos, koji je na programu od 25. maja. Ukoliko ne bude promena u Novakovom kalendaru, sledeća stanica za njega je masters u Rimu. U ovom trenutku Đokoviću nedostaju pobede na šljaci, ali i vreme. Nije slavio na najsporijoj podlozi od Olimpijskih igara, a do početka Garosa ima manje od mesec dana. Zato je turnir u Večnom gradu veoma važan. Ohrabrujuće za Đokovića je to što je Rim njegov najuspešniji masters na šljaci – sa šest finala i isto toliko trofeja. Uvek je na Foro Italiku vraćao odgovarajući takmičarski ritam pre Garosa.