Морао сам и да кочим

Стефан Павловић, ватрогасац из Смедерева, мало-мало па чује „свака част”, продукт перфектно одрађених професионалних обавеза и, на спортском пољу, екстремних тркачких достигнућа, најновијег – победе и обореног рекорда стазе на Фрушкогорском ултрамаратону!

Интересантно, само две седмице пошто је у великом стилу „покорио” Јабланик...

Непланирано, на војвођанској планинској лепотици исписали сте историју: 108 километара, уз четири елевације, за 11 часова и 58 минута, 19 брже од претходног рекорда?

- Хрват Ненад Остојић 2022. зауставио је штоперицу на 12 сати и 17 минута, трчао је и сад и желео да спусти резултат на 11 и „нешто”, али... Завршио је као други, само у једном моменту приближивши ми се на 10 минута! Дошао је с тимом: чекали су га на одређеним тачкама, допуњавали енергетски, међутим, имао сам свој ритам, осетио снагу и искористио „моментум”. Нисам имао падове, лепо сам се хидрирао и хранио – већ је искусан Стефан Павловић, памтимо – током јануара, упркос раду у сменама, с нанизаних 1.304 километара, дневно у просеку маратонском дужином.

Кад је почела трка и какви су били временски услови?

- Вече уочи маратона било је невреме, грмљавина, киша, озбиљан потоп... На дан трке – облачно, у неку руку погодно, с друге стране – много и блата. Требало ми је, отуд, више снаге, морало је да се кочи, нисам могао брзо на низбрдицама јер сам проклизавао. Трка је, иначе, стартовала у девет ујутро...

Јесте ли и ви имали неког у тиму и, баш нас занима, како је пораз поднео претходни рекордер?

- Нисам имао никог, пријатељ из Смедерева и члан наше „Урбане десетке” Матија Младеновић трчао је, такође, 108 километара. Прва „стотка” и – у топ 10! Други другар истрчао је полумаратон и одмах отишао кући због обавеза. Како је реаговао Остојићев тим? Одушевљен сам, на свим окрепним станицама кроз шалу су ми добацивали: „Јао, па опет ти?! Сипаћу ти рицинус, овај наш мора да победи...” На крају, орасположио бих се кад год их видим, једном су ми чак и допунили воду, не кажем да ми је била преко потребна, али... Чак су ме и фотографисали на циљу! Сачекао сам и Ненада, дошао је после 25 минута – спортски су све поднели. Позитивно сам изненађен: јурио је, буквално, моје време, али...

Колико је, иначе, било учесника?

- Верујете ли – 91! Нисам то још видео у Србији на преко 100 км. Трећи је био Борис Чинчурак... Било је Руса, Словенаца, Британац је завршио у врху...

Кад вам је било најтеже?

- Нисам ни знао да сам преспреман! Једино... што сам се у почетку фокусирао на даље циљеве, на 20. километру видео себе на 80 „и неком”. Тек после одређеног времена сам се „сложио” и постављао себи мале циљеве. Е, идеш овако... „Упалио сам машину” и одвојио се на 30. километру. На окрепама врло се мало задржавао...

На Фрушкогорски ултрамаратон дошли сте непосредно после тријумфа на Јабланику?

- И на Јабланику сам оборио рекорд човека који је био други... Историја се, дакле, понавља!

Адекватно сте награђени?

- Ваучер, конкретно – једног бренда. На Јабланику, рецимо, било их је – два.

Дакле, тркачи живе од славе?

- Да смо фудбалери било би више! Наш спорт иде ка залету, али...

Шта даље, дефинитивно – постали сте „име” у тркачком спорту?

- Фрушкогорски маратон одржава се 48 година, без паузе и за време бомбардовања. Најстарији тог типа у Европи, Београдски је млађи... Трка с традицијом и душом! Планирао сам да трчим на Проклетијама, тог 27. јула окупиће се „крем де ла крем”. Стартоваће, вероватно, у 17 часова, први део трке ћемо кроз ноћ...

Планирате ли и да се окушате у иностранству?

- Биће нешто у јуну, сигурно, на некој планини, макар у сопственој режији...

Такође, у Нормал патикама?

- Не пада ми напамет да их променим! Дизајнирао их је Шпанац, сад у Норвешкој, најпознатији планински тркач свих времена...

Стефан Павловић, сви који га знају у исти ће глас – људина, није хтео да нам се жали (или, ако хоћете, хвали), међутим, сазнадосмо – на Фрушкој гори славио је упркос озбиљном проблему с леђима: недељу дана пре трке повредио се током ватрогасне интервенције!