Morao sam i da kočim

Stefan Pavlović, vatrogasac iz Smedereva, malo-malo pa čuje „svaka čast”, produkt perfektno odrađenih profesionalnih obaveza i, na sportskom polju, ekstremnih trkačkih dostignuća, najnovijeg – pobede i oborenog rekorda staze na Fruškogorskom ultramaratonu!

Interesantno, samo dve sedmice pošto je u velikom stilu „pokorio” Jablanik...

Neplanirano, na vojvođanskoj planinskoj lepotici ispisali ste istoriju: 108 kilometara, uz četiri elevacije, za 11 časova i 58 minuta, 19 brže od prethodnog rekorda?

- Hrvat Nenad Ostojić 2022. zaustavio je štopericu na 12 sati i 17 minuta, trčao je i sad i želeo da spusti rezultat na 11 i „nešto”, ali... Završio je kao drugi, samo u jednom momentu približivši mi se na 10 minuta! Došao je s timom: čekali su ga na određenim tačkama, dopunjavali energetski, međutim, imao sam svoj ritam, osetio snagu i iskoristio „momentum”. Nisam imao padove, lepo sam se hidrirao i hranio – već je iskusan Stefan Pavlović, pamtimo – tokom januara, uprkos radu u smenama, s nanizanih 1.304 kilometara, dnevno u proseku maratonskom dužinom.

Kad je počela trka i kakvi su bili vremenski uslovi?

- Veče uoči maratona bilo je nevreme, grmljavina, kiša, ozbiljan potop... Na dan trke – oblačno, u neku ruku pogodno, s druge strane – mnogo i blata. Trebalo mi je, otud, više snage, moralo je da se koči, nisam mogao brzo na nizbrdicama jer sam proklizavao. Trka je, inače, startovala u devet ujutro...

Jeste li i vi imali nekog u timu i, baš nas zanima, kako je poraz podneo prethodni rekorder?

- Nisam imao nikog, prijatelj iz Smedereva i član naše „Urbane desetke” Matija Mladenović trčao je, takođe, 108 kilometara. Prva „stotka” i – u top 10! Drugi drugar istrčao je polumaraton i odmah otišao kući zbog obaveza. Kako je reagovao Ostojićev tim? Oduševljen sam, na svim okrepnim stanicama kroz šalu su mi dobacivali: „Jao, pa opet ti?! Sipaću ti ricinus, ovaj naš mora da pobedi...” Na kraju, oraspoložio bih se kad god ih vidim, jednom su mi čak i dopunili vodu, ne kažem da mi je bila preko potrebna, ali... Čak su me i fotografisali na cilju! Sačekao sam i Nenada, došao je posle 25 minuta – sportski su sve podneli. Pozitivno sam iznenađen: jurio je, bukvalno, moje vreme, ali...

Koliko je, inače, bilo učesnika?

- Verujete li – 91! Nisam to još video u Srbiji na preko 100 km. Treći je bio Boris Činčurak... Bilo je Rusa, Slovenaca, Britanac je završio u vrhu...

Kad vam je bilo najteže?

- Nisam ni znao da sam prespreman! Jedino... što sam se u početku fokusirao na dalje ciljeve, na 20. kilometru video sebe na 80 „i nekom”. Tek posle određenog vremena sam se „složio” i postavljao sebi male ciljeve. E, ideš ovako... „Upalio sam mašinu” i odvojio se na 30. kilometru. Na okrepama vrlo se malo zadržavao...

Na Fruškogorski ultramaraton došli ste neposredno posle trijumfa na Jablaniku?

- I na Jablaniku sam oborio rekord čoveka koji je bio drugi... Istorija se, dakle, ponavlja!

Adekvatno ste nagrađeni?

- Vaučer, konkretno – jednog brenda. Na Jablaniku, recimo, bilo ih je – dva.

Dakle, trkači žive od slave?

- Da smo fudbaleri bilo bi više! Naš sport ide ka zaletu, ali...

Šta dalje, definitivno – postali ste „ime” u trkačkom sportu?

- Fruškogorski maraton održava se 48 godina, bez pauze i za vreme bombardovanja. Najstariji tog tipa u Evropi, Beogradski je mlađi... Trka s tradicijom i dušom! Planirao sam da trčim na Prokletijama, tog 27. jula okupiće se „krem de la krem”. Startovaće, verovatno, u 17 časova, prvi deo trke ćemo kroz noć...

Planirate li i da se okušate u inostranstvu?

- Biće nešto u junu, sigurno, na nekoj planini, makar u sopstvenoj režiji...

Takođe, u Normal patikama?

- Ne pada mi napamet da ih promenim! Dizajnirao ih je Španac, sad u Norveškoj, najpoznatiji planinski trkač svih vremena...

Stefan Pavlović, svi koji ga znaju u isti će glas – ljudina, nije hteo da nam se žali (ili, ako hoćete, hvali), međutim, saznadosmo – na Fruškoj gori slavio je uprkos ozbiljnom problemu s leđima: nedelju dana pre trke povredio se tokom vatrogasne intervencije!