Дудић: Срећан сам што ме у Крагујевцу воле и цене

Фудбалери Радничког 1923 се поново налазе у борби за место које води у европска такмичења, а успешно окончање овог настојања довело би до понављања прошлосезонског остварења, које представља највише достигнуће у вековној клупској историји. И овога пута крагујевачки брод предводи босанско–херецеговачки стручњак Феђа Дудић, који потпомогнут осталим сегментима клупског деловања исписује неке нове приче, које се допадају и наилазе на одобравање међу многим љубитељима спорта широм региона. До краја сезоне, тим из шумадијске престонице на свом стадиону одмериће снаге са лучанском Младошћу и Новим Пазаром, после тог двомеча уследиће гостовање у Новом Саду и крај сезоне представљаће дуел са ТСЦ-ом на „Чика Дачи”.

- Најбитније је да сами о себи одлучујемо. Ми смо испред Војводине због боље позиције на крају лигашког дела. Звезда је фаворит за освајање купа, освајање шест-седам бодова, уз претходни услов би нам омогућило ново играње у Европи. Од преостале четири утакмице, три ћемо играти на домаћем терену, ривалима тек предстоје мечеви са Црвеном звездом и Партизаном, тако да имамо најповољнији распоред до краја сезоне. И даље морамо бити максимално посвећени на том путу, тежити да игре буду као у последња два првенствена дуела - виђење је Дудића везано за расплет суперлигашке сезоне из угла његовог тима.

Можда када се то и најмање очекивало, Крагујевчани су упали у резултатску кризу, прву коју је доживео са Феђом на клупи, на којој је сада као један од стручњака са најдужим суперлигашким стажом у континуитету. У серији од шест мечева, од могућих 18, Раднички 1923 је освојио свега два, тако да у једном тренутку се и чинило да је прокоцкао доста тога што је претходно направио.

- За мене није неочекивано што се то десило, тако нешто дешавало се и клубовима попут Манчестер ситија или Реала, а знамо са каквим играчима располажу. Ми имамо скуп фудбалера који пре доласка у Раднички 1923 углавном нису правили велике резултате, већина њих управо овде у Крагујевцу пружају најбоље игре у каријерама. Зато је у неку руку било нормално да наиђе „црни” период, после годину и по дана откада смо заједно. У тих шест утакмица, нисмо били инфериорни, имали смо периоде добре игре, нисмо погађали код почетног резултата и касније били брутално кажњени. Ни тада нисмо одустајали од стила игре, ми заправо нисмо ни имали кризу игре, већ само резултата. После победе над Звездом доста тога се променило пре свега на психолошком плану.

Чинило се и да је утакмица са Црвеном звездом, имајућу у виду остварења до ње, дошла у најгорем могућем тренутку, али су она, односно, каснији тријумф вратили екипу на прави колосек?

- Дефинитивно је било најлакше припремити утакмицу са шампионом, јер после серије лоших резултата, од нас нико ништа није очекивао, само да изгубимо са што мањом разликом. Пред излазак на терен рекао сам играчима да не можемо много да изгубимо, али огромну добит можемо да остваримо. Најважније је било у тим тренуцима уверити момке у њихов квалитет и тиме им повратити самопоуздање, што је уз касније и дозу среће коју смо имали с почетка меча, допринело да дођемо до историјског резултата за нас, а Црвеној звезди нанесемо први пораз у сезони. Доста ствари се поклопило, голман Милошевић одбранио и нешто неодбрањиво. После 15. минута смо схватили да можемо да се носимо са ривалом и од тада је утакмица примила сасвим другачији ток. Публика је све препознала, бодрила нас је до велике победе и велико им хвала за подршку са трибина.

Како је било бити део Радничког 1923 јутро после те победе?

- Као и свако друго јутро, ниједна победа макар била и против Звезде не може да ме промени, као што ниједан пораз ме не може обесхрабрити до те мере да одустанем од фудбалске филозофије. Добио сам мноштво порука и позива, трудио сам се да свима одговорим, дивно је кад знам да имам иза себе велики број оних који подржавају и воле то што радим.

На крилима те победе очекивало се и да савладате  Партизан, што био било нешто незамисливо имајући у виду досадашњи скор Радничког 1923 у сусретима са вечитима?

- Није било баш очекивано, јер Партизан је Партизан ... Мислили смо да можемо, жеља је свакако постојала. Кад се погледа цела утакмица заслужили смо више, црно–бели су нас други пут у кратком року победили, на чему им честитам.

Због инфраструктурних проблема, с почетка екипа је готово константно била на путовањима и сигурно је да се све то у одређеној мери одразило на игру и резултате, који су поправљени тек нешто касније?

- Било је то тешкоћа, али то све није и не може да буде оправдање за слабији почетак сезоне. У Горњем Милановцу смо заиста одлично прихваћени, још памтим мечеве са Звездом и Војводином поред Деспотовице. Крагујевцу је, имајући у виду атмосферу са тих мечева, потребан прави фудбалски стадион, који би уз нашу игру сигурно гарантовао изузетан догађај. На   почетку смо доста путовали, свакако да нас је то исцрпљивало, требало је мало времена да се привикнемо на те околности.

Ако је крагујевачки клуб по нечему постао препознатљив у ових годину и осам месеци јесте управо стил игре, због којих и они који нису присталице Радничког 1923 радо гледају ваше утакмице?

- Све је резултат квалитетног тренинга. Ми смо добро радили што се види и по томе, Богу хвала, што немамо повређених играча, а други тимови у завршници имају проблема у завршници сезоне. Целокупан процес не само рада, већ и одмора смо успешно прилагодили играчима које смо имали на окупу. Сваки играч који је дошао код нас није дошао као носилац у претходном клубу, већ смо ми били ти који је требало да му дамо прилику и разиграмо га. Опет понављам, сви они у Радничком 1923 играју најбоље у каријери и то је највећа сатисфакција за мене као тренера, као и стручни штаб на чијем сам челу.

Која утакмица у овој сезони је представљала прекретницу за вас?

- Победа против ТСЦ-а у Бачкој Тополи. Први пут смо тада савладали ТСЦ. Од тог тренутка ствари су почеле да се дешавају управо онако како смо желели. Ако бих,  с друге стране, требало да издвојим неке „минусе”, онда њих видим у поразу од ИМТ-а на нашем стадиону, као и губитак бодова у Крушевцу. Да се добро разумемо, обе екипе су заиста квалитетне, али ми сами смо у тим тренуцима једноставно морали да покажемо знатно више и самим тим би дошли до повољнијих остварења – закључио је Феђа Дудић.