Рубежић: Сусрет са Фергусоном памтићу док сам жив

Све што је за 25 година живота Слободан Рубежић постигао у фудбалу да није било Новог Пазара вероватно се не би ни десило. У клуб је стигао као анонимни 19–годишњак и већ у првој сениорској сезони, тада на прволигашкој сцени, постаје стандардан члан најбољег тима. Занимљиво је да у град на обалама Рашке и Јошанице није стигао из Војводине у којој прави прве фудбалске кораке, већ из јуниорског тима Чукаричког. После успешне сезоне у Новом Пазару са Бановог брда су хитро реаговали позвавши га први пут у сениорски тим. Није успео да се избори за бело–црни дрес, зато нешто мало бољи статус добија у бугарској Арди, међутим, ни то није било оно што он жели.

Вратио се у Нови Пазар у којем исписује изузетну суперлигашку сезону. Тада абер о његовим играма стиже чак до Абердина. За годину и по дана дрес славног шкотског клуба понео је 57 пута уписавши и један гол. Одлазак у Шкотску био је својеврсни бум, још већи настао је јануара ове године. Право ниоткуда стандардни штопер клуба који је великим учинио сер  Алекс Фергусон обрео се поново, трећи пут, у Новом Пазару. Овога пута као позајмљени играч од стране Абердина. О најбољем шкотском клубу после Селтика и Ренџерса радо прича, не и о ономе што је проузроковало његов изненадни долазак у средину у којој се осећа као риба у води.

Да вам је неко на дочеку 2025. године рекао да ћете сезону завршити у Новом Пазару, шта бисте му рекли?

- Нема ничега чудног. Нови Пазар је моја друга кућа. Нигде се током каријере нисам осећао тако лепо као овде. Људи и град су посебни, зато увек и волим да се вратим у Нови Пазар.

Да ли је постојала опција позајмице у неки други шкотски клуб или у неку другу земљу?

- Не. Прелазни рок је већ прошао, па сам се из неких приватних разлога одлучио да идем на позајмицу, и да то буде кући.

Је ли постојало још нешто што вас је водило једино и само у Нови Пазар?

- Кад сам чуо да за тренера долази Владимир Гаћиновић тад сам био још одлучнији да се вратим међу своје. Он је неко ко ми је дао праву шансу и умногоме утицао на мој развој и афирмацију. На тај начин је и допринео да дођем до Абердина. Тим је сјајно играо, а ја сам услед великог поверења с његове стране имао статус какав желим, и све то после дугог периода апстиненције узроковане повредом.

Били сте стуб одбране Абердина. Кога од легенди тог клуба сте имали част да упознате, можда сер Алекса Фергусона, Страхана, Лејтона?

- Након утакмице са Селтиком на Селтик парку (2:2) имао сам част да сретнем великог Фергусона. Ми смо пре тог меча имали низ у којем нико није могао да нас победи. Та утакмица привукла је и Фергусонову пажњу. Кад ми се догоди да упознам такву легенду европског и светског фудбала тако нешто памтићу до краја живота.

Колико пратите игре Абердина и да ли сте у контакту са неким од саиграча?

- Редовно се интересујем и кад имам прилику гледам. Надам се испуњењу свих циљева, знам да су били највиши на почетку сезоне. Тренутно су на месту које води у Европу, верујем да ће на крају успети да се попну и до трећег места. Свим срцем навијаћу и да освоје куп у финалу са Селтиком. Редовно се чујем са Словенцем Естером Соклером и капитеном Грем Шинијем.

Које се утакмице увек радо сетите у црвеном дресу?

- То је победа над Ренџерсом на Ајброкс парку. Каква је то атмосфера била. Живео сам свој сан. Сећам се да сам још као дете гледао утакмицу између Ренџерса и Црвене звезде у квалификацијама за Лигу шампиона. Још тада сам замишљао како играм и побеђујем на том стадиону. Најпоноснији на своју и игру тима био сам на већ поменутој утакмици са Селтиком (2:2).

Нови Пазар је у плеј–офу. Како вам се чини, докле овај тим може да добаци?

- Пре свега, желим да дам максималан допринос. Још се надам да можемо да завршимо на месту које води у Европу. Ова група играча на челу са Адемом Љајићем и тренером Владимиром Гаћиновићем то заслужује. То мислим зато што знам како радимо и колико се поштено дајемо у сваком колу. Јесте тешко, али дај Боже да баш због тога на крају буде и лепо.

Како из ове перспективе гледате на време проведено у Чукаричком и Арди. Зашто те игре нису биле на нивоу оних у Новом Пазару одакле сте се катапултирали у Шкотску и до репрезентације Црне Горе?

- Било је то време кад сам тек излазио из тешке повреде укрштених лигамената. На то су се надовезали и проблеми током опоравка. Све их је решио доктор Зоран Тоциљ. Увек тог човека морам да поменем, јер да њега није било вероватно више никада не бих играо фудбал. А има нешто и до средине. У Пазару сам лепо прихваћен као да сам у њему рођен. Кад сам срећан и играм добро онда се и лепше осећам. Зато толико и одвајам Нови Пазар од свих осталих клубова.

Као вама и Стефану Лончару се посрећио Нови Пазар.Он је по одласку направио искорак у Дебрецину, сада је у руском премијерлигашу Акрону и стандардни је члан црногорске репрезентације. Били сте нераздвојни у Пазару. Какви су изгледи да опет заиграте заједно, једног дана можда и у плавом дресу?

- Много бих волео. Он ми је као старији брат. С њим бих било где да играм. Надам се да ће нас живот опет саставити. Тек ће се у наредним годинама видети какав је то играч. Већ га видим у Зениту, Спартаку или Локомотиви из Москве.

Позајмица истиче 31. маја. Шта даље?

- Враћам се у Абердин. Не оптерећујем се размишљањем о летњем прелазном року и наставку каријере – закључио је Рубежић.