Rubežić: Susret sa Fergusonom pamtiću dok sam živ

Sve što je za 25 godina života Slobodan Rubežić postigao u fudbalu da nije bilo Novog Pazara verovatno se ne bi ni desilo. U klub je stigao kao anonimni 19–godišnjak i već u prvoj seniorskoj sezoni, tada na prvoligaškoj sceni, postaje standardan član najboljeg tima. Zanimljivo je da u grad na obalama Raške i Jošanice nije stigao iz Vojvodine u kojoj pravi prve fudbalske korake, već iz juniorskog tima Čukaričkog. Posle uspešne sezone u Novom Pazaru sa Banovog brda su hitro reagovali pozvavši ga prvi put u seniorski tim. Nije uspeo da se izbori za belo–crni dres, zato nešto malo bolji status dobija u bugarskoj Ardi, međutim, ni to nije bilo ono što on želi.

Vratio se u Novi Pazar u kojem ispisuje izuzetnu superligašku sezonu. Tada aber o njegovim igrama stiže čak do Aberdina. Za godinu i po dana dres slavnog škotskog kluba poneo je 57 puta upisavši i jedan gol. Odlazak u Škotsku bio je svojevrsni bum, još veći nastao je januara ove godine. Pravo niotkuda standardni štoper kluba koji je velikim učinio ser  Aleks Ferguson obreo se ponovo, treći put, u Novom Pazaru. Ovoga puta kao pozajmljeni igrač od strane Aberdina. O najboljem škotskom klubu posle Seltika i Rendžersa rado priča, ne i o onome što je prouzrokovalo njegov iznenadni dolazak u sredinu u kojoj se oseća kao riba u vodi.

Da vam je neko na dočeku 2025. godine rekao da ćete sezonu završiti u Novom Pazaru, šta biste mu rekli?

- Nema ničega čudnog. Novi Pazar je moja druga kuća. Nigde se tokom karijere nisam osećao tako lepo kao ovde. Ljudi i grad su posebni, zato uvek i volim da se vratim u Novi Pazar.

Da li je postojala opcija pozajmice u neki drugi škotski klub ili u neku drugu zemlju?

- Ne. Prelazni rok je već prošao, pa sam se iz nekih privatnih razloga odlučio da idem na pozajmicu, i da to bude kući.

Je li postojalo još nešto što vas je vodilo jedino i samo u Novi Pazar?

- Kad sam čuo da za trenera dolazi Vladimir Gaćinović tad sam bio još odlučniji da se vratim među svoje. On je neko ko mi je dao pravu šansu i umnogome uticao na moj razvoj i afirmaciju. Na taj način je i doprineo da dođem do Aberdina. Tim je sjajno igrao, a ja sam usled velikog poverenja s njegove strane imao status kakav želim, i sve to posle dugog perioda apstinencije uzrokovane povredom.

Bili ste stub odbrane Aberdina. Koga od legendi tog kluba ste imali čast da upoznate, možda ser Aleksa Fergusona, Strahana, Lejtona?

- Nakon utakmice sa Seltikom na Seltik parku (2:2) imao sam čast da sretnem velikog Fergusona. Mi smo pre tog meča imali niz u kojem niko nije mogao da nas pobedi. Ta utakmica privukla je i Fergusonovu pažnju. Kad mi se dogodi da upoznam takvu legendu evropskog i svetskog fudbala tako nešto pamtiću do kraja života.

Koliko pratite igre Aberdina i da li ste u kontaktu sa nekim od saigrača?

- Redovno se interesujem i kad imam priliku gledam. Nadam se ispunjenju svih ciljeva, znam da su bili najviši na početku sezone. Trenutno su na mestu koje vodi u Evropu, verujem da će na kraju uspeti da se popnu i do trećeg mesta. Svim srcem navijaću i da osvoje kup u finalu sa Seltikom. Redovno se čujem sa Slovencem Esterom Soklerom i kapitenom Grem Šinijem.

Koje se utakmice uvek rado setite u crvenom dresu?

- To je pobeda nad Rendžersom na Ajbroks parku. Kakva je to atmosfera bila. Živeo sam svoj san. Sećam se da sam još kao dete gledao utakmicu između Rendžersa i Crvene zvezde u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Još tada sam zamišljao kako igram i pobeđujem na tom stadionu. Najponosniji na svoju i igru tima bio sam na već pomenutoj utakmici sa Seltikom (2:2).

Novi Pazar je u plej–ofu. Kako vam se čini, dokle ovaj tim može da dobaci?

- Pre svega, želim da dam maksimalan doprinos. Još se nadam da možemo da završimo na mestu koje vodi u Evropu. Ova grupa igrača na čelu sa Ademom Ljajićem i trenerom Vladimirom Gaćinovićem to zaslužuje. To mislim zato što znam kako radimo i koliko se pošteno dajemo u svakom kolu. Jeste teško, ali daj Bože da baš zbog toga na kraju bude i lepo.

Kako iz ove perspektive gledate na vreme provedeno u Čukaričkom i Ardi. Zašto te igre nisu bile na nivou onih u Novom Pazaru odakle ste se katapultirali u Škotsku i do reprezentacije Crne Gore?

- Bilo je to vreme kad sam tek izlazio iz teške povrede ukrštenih ligamenata. Na to su se nadovezali i problemi tokom oporavka. Sve ih je rešio doktor Zoran Tocilj. Uvek tog čoveka moram da pomenem, jer da njega nije bilo verovatno više nikada ne bih igrao fudbal. A ima nešto i do sredine. U Pazaru sam lepo prihvaćen kao da sam u njemu rođen. Kad sam srećan i igram dobro onda se i lepše osećam. Zato toliko i odvajam Novi Pazar od svih ostalih klubova.

Kao vama i Stefanu Lončaru se posrećio Novi Pazar.On je po odlasku napravio iskorak u Debrecinu, sada je u ruskom premijerligašu Akronu i standardni je član crnogorske reprezentacije. Bili ste nerazdvojni u Pazaru. Kakvi su izgledi da opet zaigrate zajedno, jednog dana možda i u plavom dresu?

- Mnogo bih voleo. On mi je kao stariji brat. S njim bih bilo gde da igram. Nadam se da će nas život opet sastaviti. Tek će se u narednim godinama videti kakav je to igrač. Već ga vidim u Zenitu, Spartaku ili Lokomotivi iz Moskve.

Pozajmica ističe 31. maja. Šta dalje?

- Vraćam se u Aberdin. Ne opterećujem se razmišljanjem o letnjem prelaznom roku i nastavku karijere – zaključio je Rubežić.