Кад је са фудбалске мапе нестао Пролетер, нико није слутио да ће банатски фудбал потонути. Прича са Банатом, у Банатском Двору, па пресељеним на стадион у Карађорђевом парку, није дуго трајала. Остао је Раднички, основан 1919. године, да буде перјаница, али деценијски српсколигаш бори се за опстанак у каравану.
Од јануара на челу Радничког налази се Предраг Татић и није му први пут. Кад је тешко, кад нико неће, ту је Тале.
- Био сам председник од 2014. до 2017. године и ушли смо у Српску лигу. Нико нам тада није давао ни грам наде и нико није ни желео да се прихвати да води клуб. Прихватио сам, неколико месеци легао сам и будио се са мислима о Радничком. Вратили смо се међу српсколигаше и то ми је највећи успех у фудбалу – каже Татић.
Увек тежи да све буде „под конац”, не само на терену. Кажу да је добар изглед терена, пратећих објеката и свлачионица, његово дело.
- У фудбалу сам од малих ногу и не волим јавашлук. Кад сам 2014. преузео клуб, приоритет је био да се реновирају свлачиноце, да се заврши кућа која се годинама градила, где је било више соба за играче. Кад сам то успео да приведем крају, знао сам да смо на добром путу. Три деценије нико ништа није уложио у инфраструктуру, а Раднички је био база за зрењанински нараштај, далеко пре мене.
Играчку каријеру почео је да гради кад је навршио 24 године, у зрењанинском Борцу.
- Тамо је играо старији брат Миодраг и наговорио ме да дођем. Стигао сам да се испробам и у великом фудбалу, до тада сам био познат у малом, данашњем футсалу. Био сам редован учесник и Дневниковог турнира и да се не хвалим, добар на терену. Са Беквалцем, Петриком, Шапурићем, Бегановићем, Крсмановићем, легендама Војводине, освојили смо треће место у првенству Југославије, у Загребу 1987.
У зрењанинском фудбалу, поред Борца, бранио је боје ОФК Граднулице, Банат Багљаша, Радничког и клубова из околине, али никад Пролетера.
- Многи моји вршњаци завршавали су каријере у 24. години, а били велики таленти. Био сам посвећен у свакој екипи и имао сам лидерске карактеристике. За мене је фудбал надигравање, кидисао сам и бодрио саиграче за успех. Није увек било по мојим нотама, али тренери су ми, од првог дана, додељивали лидерску улогу. Крајишник сам пореклом и не волим да губим и без обзира ко је са супротне стране, јурим победу. Покојни Жарко Солдо, легенда Пролетера и диван човек, био је шеф струке у Другој лиги, позвао ме да му будем помоћник. Напустио је после извесног периода и пет кола био сам у улози шефа струке, а после смрти председника Горана Губића, напустио сам клуб.
Био је и председник ФСП Зрењанин, ФСГ, делегат на прволигашким и суперлигашким мечевима, да би се, у јануару, вратио на место председника Радничког.
- Направљено је много грешака, много се обећавало, а само људи из овдашњег фудбалског миљеа, знају шта треба и како треба да се ради. Тешко је вратити се на стазе Пролетера, изискује много одрицања, мукотрпног и стрпљивог рада. При крају је завршетак реновирања стадиона и сад ће се играти на Бегеју под рефлекторима. Да су такве услове имали браћа Ивић, Вукић, Ковачевић, Стојаноски, Савић... Зрењанину треба водиља, као Пролетер некад, да се деца са села сливају у Карађорђев парк, мора да оживи, друге нам нема.
Опседнут је фудбалом и сваки дан седи и разговара са фудбалским људима, од најнижег ранга, до елите.
- Слободне тренутке проводим са унукама, близнакињама Милом и Мионом, први су разред основне школе. Бићемо за празник у природи, уз лопту, балоне, а деда ће да припреми и роштиљ, они су моје богатство – истакао је Татић.
СВАКА УТАКМИЦА ДЕРБИ
Раднички дочекује ОФК Врбас, а Татић позива на опрез.
- Немамо избора, од почетка сезоне сваки меч нам је дерби за очување статуса. Недостаје нам искуство, али током јануара горело је да ли ћемо наставити такмичење. Имам добру комуникацију са играчима, захвалан сам што су остали и одбили понуде других. Сваки успех њима приписујем, посвећени су и биће такви до краја трке – каже Татић.
САВИЋ КАО ИНЈЕКЦИЈА
Јесенас је Бранко Савић водио Раднички до меча у Перлезу и вратио се на клупу, минуле суботе, управо у дуелу са комшијама.
- Деценијама се знамо, али нисам веровао да жели да се врати и погрешио сам. Кад су играчи чули да преузима екипу, одавно нисам видео такву дозу оптимизма и задовољства. Додатна инјекција за финиш трке, надам се да ћемо успети. Опстанак и повратак на Пролетеров стадион, тако зовем Карађорђев парк, приоритет је и Радничког и овдашњег фудбала.
ИГОР НАСЛЕДИО И УПОРНОСТ
Син Игор је офанзивац и први стрелац Напретка из Честерега.
- Недавно се повредио, оперисао колено и рекао сам да је време да прекине. Колико видим, неће ме послушати, упоран је и повукао је на мене. Играо је у Банату и Радничком, увек је физички добро припремљен и имајући у виду колико мало се тренира у нижем рангу, индивидуалним радом долази до спреме јаче од других.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
