Tatić: Karađorđev park mora da oživi

Kad je sa fudbalske mape nestao Proleter, niko nije slutio da će banatski fudbal potonuti. Priča sa Banatom, u Banatskom Dvoru, pa preseljenim na stadion u Karađorđevom parku, nije dugo trajala. Ostao je Radnički, osnovan 1919. godine, da bude perjanica, ali decenijski srpskoligaš bori se za opstanak u karavanu.

Od januara na čelu Radničkog nalazi se Predrag Tatić i nije mu prvi put. Kad je teško, kad niko neće, tu je Tale.

- Bio sam predsednik od 2014. do 2017. godine i ušli smo u Srpsku ligu. Niko nam tada nije davao ni gram nade i niko nije ni želeo da se prihvati da vodi klub. Prihvatio sam, nekoliko meseci legao sam i budio se sa mislima o Radničkom. Vratili smo se među srpskoligaše i to mi je najveći uspeh u fudbalu – kaže Tatić.

Uvek teži da sve bude „pod konac”, ne samo na terenu. Kažu da je dobar izgled terena, pratećih objekata i svlačionica, njegovo delo.

- U fudbalu sam od malih nogu i ne volim javašluk. Kad sam 2014. preuzeo klub, prioritet je bio da se renoviraju svlačinoce, da se završi kuća koja se godinama gradila, gde je bilo više soba za igrače. Kad sam to uspeo da privedem kraju, znao sam da smo na dobrom putu. Tri decenije niko ništa nije uložio u infrastrukturu, a Radnički je bio baza za zrenjaninski naraštaj, daleko pre mene.

Igračku karijeru počeo je da gradi kad je navršio 24 godine, u zrenjaninskom Borcu.

- Tamo je igrao stariji brat Miodrag i nagovorio me da dođem. Stigao sam da se isprobam i u velikom fudbalu, do tada sam bio poznat u malom, današnjem futsalu. Bio sam redovan učesnik i Dnevnikovog turnira i da se ne hvalim, dobar na terenu. Sa Bekvalcem, Petrikom, Šapurićem, Beganovićem, Krsmanovićem, legendama Vojvodine, osvojili smo treće mesto u prvenstvu Jugoslavije, u Zagrebu 1987.

U zrenjaninskom fudbalu, pored Borca, branio je boje OFK Gradnulice, Banat Bagljaša, Radničkog i klubova iz okoline, ali nikad Proletera.

- Mnogi moji vršnjaci završavali su karijere u 24. godini, a bili veliki talenti. Bio sam posvećen u svakoj ekipi i imao sam liderske karakteristike. Za mene je fudbal nadigravanje, kidisao sam i bodrio saigrače za uspeh. Nije uvek bilo po mojim notama, ali treneri su mi, od prvog dana, dodeljivali lidersku ulogu. Krajišnik sam poreklom i ne volim da gubim i bez obzira ko je sa suprotne strane, jurim pobedu. Pokojni Žarko Soldo, legenda Proletera i divan čovek, bio je šef struke u Drugoj ligi, pozvao me da mu budem pomoćnik. Napustio je posle izvesnog perioda i pet kola bio sam u ulozi šefa struke, a posle smrti predsednika Gorana Gubića, napustio sam klub.

Bio je i predsednik FSP Zrenjanin, FSG, delegat na prvoligaškim i superligaškim mečevima, da bi se, u januaru, vratio na mesto predsednika Radničkog.

- Napravljeno je mnogo grešaka, mnogo se obećavalo, a samo ljudi iz ovdašnjeg fudbalskog miljea, znaju šta treba i kako treba da se radi. Teško je vratiti se na staze Proletera, iziskuje mnogo odricanja, mukotrpnog i strpljivog rada. Pri kraju je završetak renoviranja stadiona i sad će se igrati na Begeju pod reflektorima. Da su takve uslove imali braća Ivić, Vukić, Kovačević, Stojanoski, Savić... Zrenjaninu treba vodilja, kao Proleter nekad, da se deca sa sela slivaju u Karađorđev park, mora da oživi, druge nam nema.

Opsednut je fudbalom i svaki dan sedi i razgovara sa fudbalskim ljudima, od najnižeg ranga, do elite.

- Slobodne trenutke provodim sa unukama, bliznakinjama Milom i Mionom, prvi su razred osnovne škole. Bićemo za praznik u prirodi, uz loptu, balone, a deda će da pripremi i roštilj, oni su moje bogatstvo – istakao je Tatić.