Уочи окупљања кадеткиња у лето 2017. до селектора Драгише Зечевића стигао је глас да у Шведској игра „једна мала“, кћерка некадашњег играча крагујевачке Шумадије Бранислава Петровића. Иако је тек напунила 15 година позвана је на окупљање.
Фудбалерка Кристијанстадса сећа се прекретнице у животу као анегдоте.
- Играла сам за јуниорке Екилсмине, натуцала сам српски, ни до данас нисам савладала све падеже, нисам познавала ниједну играчицу из Србије, али нисам ни секунд оклевала кад су ми рекли да сам позвана на окупљање репрезентације. А ни пасош Србије нисам имала – прича 22-годишњакиња рођена у Хелсинборгу.
„Мала из Шведске“ је одмах схватила разлику између домовине и отаџбине. Кад се вратила у клуб одмах је саопштила да ће играти само за Србију.
- Тачно је кад кажу да крв није вода. Одмах сам осетила да сам члан велике породице. Све је било другачије него у Шведској, а мени тако блиско, природно... У клубу су ме убеђивали да ћу сигурно добити позив за јуниорску репрезентацију Шведске, али ја сам рекла да хоћу да играм за „моју Србију“. Помирили су се с тим.
Једина препрека био је недостатак пасоша.
- Требало је да играмо у Румунији. Морали смо брзо да скупљамо све папире, ФСС је помогао, и успела сам да за месец дана добијем пасош. Сад је већ лепо попуњен печатима.
Брзо је напредовала и 24. октобра 2020. дебитовала је за А селекцију под вођством Предрага Грозданoвића утакмицом против Азербејџана (4:1).
- Једва да се сећам утакмице. Играла сам један минут. Само сам ушла у терен.
Репрезентатција јој је на неочекиван начин највећом победом у историји променила каријере.
- Почела сам као центарфор. У омладинској селекцији сам играла „десетку“. У априлу 2022. играле смо против Немачке у квалификацијама за Светско првенство. Много играчица је било повређено, нисмо имале ниједног бека. Селектор ме ставио на бека. Све смо играле одлично и победиле. Кад су у клубу чули да смо победили Немачку 2:1, коју и супер-сила каква је Шведска ретко побеђује, погледали су утакмицу и кад су видели да сам играла левог бека одмах су ми променили позицију. И тако ја остадох бек...
Судбину је прихватила као неминовност. На новој позицији се усталила у тиму Кристијанстада, а у репрезентацији сакупила 23 утакмице.
- Мање је голова, али више асистенција.
Рођена и одрасла у Шведској Србији доноси скандинавске навике и стил игре.
- Клупски фудбал у Шведској је на много вишем нивоу него у Србији. Игра се брже и снажније. Много репрезентативки игра у домаћим клубовима. У таквом сам фудбалу одрасла и надам се да помажем репрезентацији иако сам и даље међу најмлађима.
У причама какве само фудбал може да напише Петровићева је преокрет судбине осетила и по резултату у баражу за Европско првенство. Србија је изгубила обе утакмице против Шведске.
- Прву утакмицу на нашем терену смо одиграле добро, имале шансе, али смо направиле мале грешке које искусан тим какав је Шведска уме да искористи и изубиле смо 0:2. Жао ми је што смо изгубиле 0:6 у реваншу, нисмо баш то заслужиле, али Шведска се баш била наоштрила. Њима су утакмице женске репрезентације веома важне. На утакмицу је дошло 15.000 људи. Мислим да је већина мојих саиграчица први пут у животу играла пред тако великим бројем гледалаца.
Шведска је отишла на Европско првенство, али Петровићева очекује да ће се следеће године поново срести у А дивизији.
- Претходних година А дивизија нам је измицала у последњим утакмицама. Увек смо говориле да нам „мало недостаје“, али то мало је увек било нешто велико. Мислим да смо сад коначно спремне за тај последњи корак до А дивизије – каже Емилија Петровић.
МУКА С ПАДЕЖИМА
Емилија Петровић је рођена у породици српских исељеника.
- Мајка је рођена у Шведској, деда и баба су давно дошли из Србије. Тата је дошао крајем 90-их, упознао маму и – ето мене.
Фудбалски ген је наследила од оца. Маму није требало убеђивати.
- Женски фудбал у Шведској има дубоке корене и велику традицију. Добро је развијен, сваки град има неколико клубова. Рођена сам у Хелсинборгу, па сам почела у Екилсмини. Од 2021. сам у Кристијанстаду.
Не крије да често гледа преко границе.
- Волела бих у Енглеску. Свиђа ми се њихов фудбал.
Језичка баријера неће бити проблем као при доласку у Србију.
- У школи сам одлично научила енглески. Говорим га као шведски. У српском се још мучим са падежима.
У ПОТРАЗИ ЗА СУНЦЕМ
Емилија доста слободног времена проводи прелиставајући туристичке каталоге како би искористила кратке паузе између сезона и окупљања репрезентације.
- Можда нађем неколико дана да са дечком одем до Грчке или Шпаније. То је тај српски ген... Волим југ, тамо где је топло, а дечко ми је из Ирана, па ни њему не смета сунце. „Скокнућемо“ негде у јуну после утакмица против Мађарске и Финске – каже Петровићева.
КАО НА МОТОРУ
Драгиша Зечевић, поново селектор јуниорских селекција, добро се сећа доласка Емилије Петровић на прво окупљање репрезентације.
- Била је најмлађа, ситна у односу на девојчице старије и по две године, али имала је највећу вољу да се докаже. Било је лето, вруће, ниједна девојчица није посустајала, а ми смо се питали како ли она издржава кад је навикнута на север Европе. Трчала је као да је „на мотору“, често смо морали да је успоравамо. Једва да је могла да састави реченицу на српском, а са терена се најчешће чуло од ње „ја чу“, јер није могла ни све гласове да савлада... Најмања, а пуна енергије. Нисмо смели да је испустимо. Драго ми је да се усталила и у А репрезентацији. Пред Емом је још много година играња за Србију – рекао је Зечевић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
