Uoči okupljanja kadetkinja u leto 2017. do selektora Dragiše Zečevića stigao je glas da u Švedskoj igra „jedna mala“, kćerka nekadašnjeg igrača kragujevačke Šumadije Branislava Petrovića. Iako je tek napunila 15 godina pozvana je na okupljanje.
Fudbalerka Kristijanstadsa seća se prekretnice u životu kao anegdote.
- Igrala sam za juniorke Ekilsmine, natucala sam srpski, ni do danas nisam savladala sve padeže, nisam poznavala nijednu igračicu iz Srbije, ali nisam ni sekund oklevala kad su mi rekli da sam pozvana na okupljanje reprezentacije. A ni pasoš Srbije nisam imala – priča 22-godišnjakinja rođena u Helsinborgu.
„Mala iz Švedske“ je odmah shvatila razliku između domovine i otadžbine. Kad se vratila u klub odmah je saopštila da će igrati samo za Srbiju.
- Tačno je kad kažu da krv nije voda. Odmah sam osetila da sam član velike porodice. Sve je bilo drugačije nego u Švedskoj, a meni tako blisko, prirodno... U klubu su me ubeđivali da ću sigurno dobiti poziv za juniorsku reprezentaciju Švedske, ali ja sam rekla da hoću da igram za „moju Srbiju“. Pomirili su se s tim.
Jedina prepreka bio je nedostatak pasoša.
- Trebalo je da igramo u Rumuniji. Morali smo brzo da skupljamo sve papire, FSS je pomogao, i uspela sam da za mesec dana dobijem pasoš. Sad je već lepo popunjen pečatima.
Brzo je napredovala i 24. oktobra 2020. debitovala je za A selekciju pod vođstvom Predraga Grozdanovića utakmicom protiv Azerbejdžana (4:1).
- Jedva da se sećam utakmice. Igrala sam jedan minut. Samo sam ušla u teren.
Reprezentatcija joj je na neočekivan način najvećom pobedom u istoriji promenila karijere.
- Počela sam kao centarfor. U omladinskoj selekciji sam igrala „desetku“. U aprilu 2022. igrale smo protiv Nemačke u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Mnogo igračica je bilo povređeno, nismo imale nijednog beka. Selektor me stavio na beka. Sve smo igrale odlično i pobedile. Kad su u klubu čuli da smo pobedili Nemačku 2:1, koju i super-sila kakva je Švedska retko pobeđuje, pogledali su utakmicu i kad su videli da sam igrala levog beka odmah su mi promenili poziciju. I tako ja ostadoh bek...
Sudbinu je prihvatila kao neminovnost. Na novoj poziciji se ustalila u timu Kristijanstada, a u reprezentaciji sakupila 23 utakmice.
- Manje je golova, ali više asistencija.
Rođena i odrasla u Švedskoj Srbiji donosi skandinavske navike i stil igre.
- Klupski fudbal u Švedskoj je na mnogo višem nivou nego u Srbiji. Igra se brže i snažnije. Mnogo reprezentativki igra u domaćim klubovima. U takvom sam fudbalu odrasla i nadam se da pomažem reprezentaciji iako sam i dalje među najmlađima.
U pričama kakve samo fudbal može da napiše Petrovićeva je preokret sudbine osetila i po rezultatu u baražu za Evropsko prvenstvo. Srbija je izgubila obe utakmice protiv Švedske.
- Prvu utakmicu na našem terenu smo odigrale dobro, imale šanse, ali smo napravile male greške koje iskusan tim kakav je Švedska ume da iskoristi i izubile smo 0:2. Žao mi je što smo izgubile 0:6 u revanšu, nismo baš to zaslužile, ali Švedska se baš bila naoštrila. Njima su utakmice ženske reprezentacije veoma važne. Na utakmicu je došlo 15.000 ljudi. Mislim da je većina mojih saigračica prvi put u životu igrala pred tako velikim brojem gledalaca.
Švedska je otišla na Evropsko prvenstvo, ali Petrovićeva očekuje da će se sledeće godine ponovo sresti u A diviziji.
- Prethodnih godina A divizija nam je izmicala u poslednjim utakmicama. Uvek smo govorile da nam „malo nedostaje“, ali to malo je uvek bilo nešto veliko. Mislim da smo sad konačno spremne za taj poslednji korak do A divizije – kaže Emilija Petrović.
MUKA S PADEŽIMA
Emilija Petrović je rođena u porodici srpskih iseljenika.
- Majka je rođena u Švedskoj, deda i baba su davno došli iz Srbije. Tata je došao krajem 90-ih, upoznao mamu i – eto mene.
Fudbalski gen je nasledila od oca. Mamu nije trebalo ubeđivati.
- Ženski fudbal u Švedskoj ima duboke korene i veliku tradiciju. Dobro je razvijen, svaki grad ima nekoliko klubova. Rođena sam u Helsinborgu, pa sam počela u Ekilsmini. Od 2021. sam u Kristijanstadu.
Ne krije da često gleda preko granice.
- Volela bih u Englesku. Sviđa mi se njihov fudbal.
Jezička barijera neće biti problem kao pri dolasku u Srbiju.
- U školi sam odlično naučila engleski. Govorim ga kao švedski. U srpskom se još mučim sa padežima.
U POTRAZI ZA SUNCEM
Emilija dosta slobodnog vremena provodi prelistavajući turističke kataloge kako bi iskoristila kratke pauze između sezona i okupljanja reprezentacije.
- Možda nađem nekoliko dana da sa dečkom odem do Grčke ili Španije. To je taj srpski gen... Volim jug, tamo gde je toplo, a dečko mi je iz Irana, pa ni njemu ne smeta sunce. „Skoknućemo“ negde u junu posle utakmica protiv Mađarske i Finske – kaže Petrovićeva.
KAO NA MOTORU
Dragiša Zečević, ponovo selektor juniorskih selekcija, dobro se seća dolaska Emilije Petrović na prvo okupljanje reprezentacije.
- Bila je najmlađa, sitna u odnosu na devojčice starije i po dve godine, ali imala je najveću volju da se dokaže. Bilo je leto, vruće, nijedna devojčica nije posustajala, a mi smo se pitali kako li ona izdržava kad je naviknuta na sever Evrope. Trčala je kao da je „na motoru“, često smo morali da je usporavamo. Jedva da je mogla da sastavi rečenicu na srpskom, a sa terena se najčešće čulo od nje „ja ču“, jer nije mogla ni sve glasove da savlada... Najmanja, a puna energije. Nismo smeli da je ispustimo. Drago mi je da se ustalila i u A reprezentaciji. Pred Emom je još mnogo godina igranja za Srbiju – rekao je Zečević.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
