Почетна / Микс / Атлетика

ТЕОДОРА СА ДВА СРЦА: Млада атлетичарка истрчала трку са поломљеним стопалом

Када се трче школски кросеви у Новом Пазару, увек су то призори за памћење, ћ дивљење, па и чуђење
ФОТО: Н. Неговановић

То и не личи на групу деце, то је стампедо од њих 1000 што лети према одредишту. Стотине њих падне, сви их прегазе и - ником ништа!

Скоро да је немогуће одредити десетак првих, али наставници их, од прилике, похватају и одводе на супротну страну код тренера Зилкића, да их упише. Један каже „Ја сам трећи“, други га гурне „Лаже, ја сам трећи“. Тако се обнавља и попуњава чувена атлетска радионица најбољег српског тренера.

Када свој, увек згужвани, блок стави у прву преграду спортске торбе, а група дечака још ш поравнава рачуне, ко је био трећи, а ко осми, прилази ситна девојчица. Стане пред професора, погледа га у очи, благо се осмехне, стидљиво и тихо проговори:

- Могу ли да се упишем, ја сам Теодора Симовић?

- А која си стигла?

- Не знам, оборили су ме и прегазили!

- Јел’ ми рече, Теодора Симовић ?

- Јесте,  идем у пети разред.

- Примљена си, душо - рекао професор и то је најлакше положени пријемни испит за трофејни АК“Нови Пазар“.

Као што ју је мимо својих критеријума уписао у септембру, тако је, на симпатије, у фебруару уврстио у састав тима за Крос првенство државе у Зрењанину.

Била је најнижа и одмах затворена у средини .На 150 м пред циљем, сићушна и непозната девојчица излази напред. Једва извлачи ноге из блата, посрћце, али прелази линију циља.

Нико јој не прилази, а она се насумице креће. Никог нема, саплиће се . смеје се и плаче. Истовремено. Тако се и пење на победничко постоље .

- Је ли, Зилкићу, ко ти је ова мала - питао је , данас покојни, професор Александар Петровић.

- Нова је, професоре, нисам се надао да ће по овом блату да заврши трку.

- Е, она ти има срце, упамти .

Од тада је прошло 11 година. И ко зна колико трка,  увек у врху.

А сам врх, држи њена суграђанка, другарица и цимерка, неприкосновена Амела Терзић. То испада њен хендикеп, али Теодора тако не мисли.

Амела и Теодора. Све се девојке на тркама плаше зелених дресова, јер кад су на старту тада почиње борба за треће место. А оне су другарице. Девојачко дружење је искреније од момачког. И поверљивије.

ЗАДУЖЕНА ЗА АТМОСФЕРУ

Када репрезентација крене аутобусом на предуга путовања за Грчку или Турску, монотонију разбија она. Теодора Симовић.

Устане, подигне руке и каже:

- Ајмо, људи.

 И крене народњак, зенска срца.

Онда певају сви, песма се разлеже кроз целу јужну Србију. И кроз Грчку. И кроз Турску.

- Браво, Теодора, царице, ништа без тебе - довикују остали атлетичари.

Пред ЕП у Талину, 2013, на загревању, Амелу хвата страх. Тренер Зилкић је горе на трибини , а минути као –вечност.

- Да ми је Теодора овде, пола муке би отерала.

 А Теодора је трку гледала на телевизији. Амела финишира, ривалке немоћне. Теодора скаче по соби и смеје се и плаче. Истовремено.

Пазарска гимназијалка после тренинга читала је светске класике, одлично урадила писмене саставе и одлучила се да уписе књижевност.

- Онда је са атлетиком готово - рекао јој неко.

- Како, бре, готово! Где ћу без тренинга и трка? Ништа. Читаћу књиге, али атлетика је моја прва и права љубав.

Лепа је и шармантна. Нема висину, али кад главном пазарском улицом прошета на високим штиклама, многи младићи се окрену-скоро сви.

Минуле зиме и пролећа, радила је као рудар у руднику. Дошла је на само 48 кг.

- Морам да испуним норму за млађе јуниорско Првенство Европе у Талину. Трчаћу 1 500, 5 000 и 10 000 м. Једну норму ћу да убодем, даће Бог.

И убола је све три. Могла је да бира у којој да стартује.

А, неће стартовати ни на једној. Неће ни путовати!

На Првенству Балкана за репрезентације, у Старој Загори, на половини трке згазила је на ивицу стазе и осетила страховити бол у стопалу. Севало јој пред очима. Свака атлетичарка би пала и јаукала, чуло би се до неба. А Теодора, наставља да трчи.

- Ало, бре, не смеш да станеш, трчиш за Србију.

И истрчала до краја, стигла трећа, и донела бодове Србији.

Одвезли је на снимање - кост пукла на два места!

Какав је то карактер и каква је то снага! А у њој је само 48 кг, сада, можда и мање.

Онда се Зилкић сетио речи легендарног професора.

- Ова ти има два срца!

И Теодора има два срца.

Па, ко је у последњих 100 година, освојио медаљу а пола трке трчао са поломљеном ногом. Нико. Нико и никада. Зато је мало једно срце. Мора се имати два.

Испуниће норму омалена шармантна Пазарка за неко наредно велико такмичење.Опет у три дисциплине, и моћи ће да бира. И освојиће медаљу  „ Даће Бог“, па  да се смеје и плаче. Истовремено.

Теодора Симовић - то је карактер.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

kralj_brzina
Pa ako je poredimo sa nasim fudbalerima onda ima sigurno dva srca ili bar lavlje a oni ko prepelice.
kvrga
ala se ovaj uziveo, izgubio se sav.
ljudi
uh uh

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.