То и не личи на групу деце, то је стампедо од њих 1000 што лети према одредишту. Стотине њих падне, сви их прегазе и - ником ништа!
Скоро да је немогуће одредити десетак првих, али наставници их, од прилике, похватају и одводе на супротну страну код тренера Зилкића, да их упише. Један каже „Ја сам трећи“, други га гурне „Лаже, ја сам трећи“. Тако се обнавља и попуњава чувена атлетска радионица најбољег српског тренера.
Када свој, увек згужвани, блок стави у прву преграду спортске торбе, а група дечака још ш поравнава рачуне, ко је био трећи, а ко осми, прилази ситна девојчица. Стане пред професора, погледа га у очи, благо се осмехне, стидљиво и тихо проговори:
- Могу ли да се упишем, ја сам Теодора Симовић?
- А која си стигла?
- Не знам, оборили су ме и прегазили!
- Јел’ ми рече, Теодора Симовић ?
- Јесте, идем у пети разред.
- Примљена си, душо - рекао професор и то је најлакше положени пријемни испит за трофејни АК“Нови Пазар“.
Као што ју је мимо својих критеријума уписао у септембру, тако је, на симпатије, у фебруару уврстио у састав тима за Крос првенство државе у Зрењанину.
Била је најнижа и одмах затворена у средини .На 150 м пред циљем, сићушна и непозната девојчица излази напред. Једва извлачи ноге из блата, посрћце, али прелази линију циља.
Нико јој не прилази, а она се насумице креће. Никог нема, саплиће се . смеје се и плаче. Истовремено. Тако се и пење на победничко постоље .
- Је ли, Зилкићу, ко ти је ова мала - питао је , данас покојни, професор Александар Петровић.
- Нова је, професоре, нисам се надао да ће по овом блату да заврши трку.
- Е, она ти има срце, упамти .
Од тада је прошло 11 година. И ко зна колико трка, увек у врху.
А сам врх, држи њена суграђанка, другарица и цимерка, неприкосновена Амела Терзић. То испада њен хендикеп, али Теодора тако не мисли.
Амела и Теодора. Све се девојке на тркама плаше зелених дресова, јер кад су на старту тада почиње борба за треће место. А оне су другарице. Девојачко дружење је искреније од момачког. И поверљивије.
ЗАДУЖЕНА ЗА АТМОСФЕРУ
Када репрезентација крене аутобусом на предуга путовања за Грчку или Турску, монотонију разбија она. Теодора Симовић.
Устане, подигне руке и каже:
- Ајмо, људи.
И крене народњак, зенска срца.
Онда певају сви, песма се разлеже кроз целу јужну Србију. И кроз Грчку. И кроз Турску.
- Браво, Теодора, царице, ништа без тебе - довикују остали атлетичари.
Пред ЕП у Талину, 2013, на загревању, Амелу хвата страх. Тренер Зилкић је горе на трибини , а минути као –вечност.
- Да ми је Теодора овде, пола муке би отерала.
А Теодора је трку гледала на телевизији. Амела финишира, ривалке немоћне. Теодора скаче по соби и смеје се и плаче. Истовремено.
Пазарска гимназијалка после тренинга читала је светске класике, одлично урадила писмене саставе и одлучила се да уписе књижевност.
- Онда је са атлетиком готово - рекао јој неко.
- Како, бре, готово! Где ћу без тренинга и трка? Ништа. Читаћу књиге, али атлетика је моја прва и права љубав.
Лепа је и шармантна. Нема висину, али кад главном пазарском улицом прошета на високим штиклама, многи младићи се окрену-скоро сви.
Минуле зиме и пролећа, радила је као рудар у руднику. Дошла је на само 48 кг.
- Морам да испуним норму за млађе јуниорско Првенство Европе у Талину. Трчаћу 1 500, 5 000 и 10 000 м. Једну норму ћу да убодем, даће Бог.
И убола је све три. Могла је да бира у којој да стартује.
А, неће стартовати ни на једној. Неће ни путовати!
На Првенству Балкана за репрезентације, у Старој Загори, на половини трке згазила је на ивицу стазе и осетила страховити бол у стопалу. Севало јој пред очима. Свака атлетичарка би пала и јаукала, чуло би се до неба. А Теодора, наставља да трчи.
- Ало, бре, не смеш да станеш, трчиш за Србију.
И истрчала до краја, стигла трећа, и донела бодове Србији.
Одвезли је на снимање - кост пукла на два места!
Какав је то карактер и каква је то снага! А у њој је само 48 кг, сада, можда и мање.
Онда се Зилкић сетио речи легендарног професора.
- Ова ти има два срца!
И Теодора има два срца.
Па, ко је у последњих 100 година, освојио медаљу а пола трке трчао са поломљеном ногом. Нико. Нико и никада. Зато је мало једно срце. Мора се имати два.
Испуниће норму омалена шармантна Пазарка за неко наредно велико такмичење.Опет у три дисциплине, и моћи ће да бира. И освојиће медаљу „ Даће Бог“, па да се смеје и плаче. Истовремено.
Теодора Симовић - то је карактер.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.