Гутеша би као Дика

Рани јади – ванвременско штиво Данила Киша и обавезна адолесцентска лектира, саткана да вам репризним читањем у зрели(ји)м годинама разграна видике и додатно напредује на пиједесталу вредности.

Искључиво због наслова идеална потка за случај Ивана Гутеше, младог голмана Црвене звезде против ТСЦ-а у Бачкој Тополи суоченог са атипичним киксом – примљеним голом кроз ноге у споровозној ситуацији, реакције недостојне суперлигашког дербија и реномеа славног клуба.

Детаљ у смирај првог полувремена за „било, не поновило се” стаситог Вршчанина: упорни Стефан Јовановић ишчачкао је лопту ноншалантном Бруну Дуартеу и, на изненађење аудиторијума, шутирао из даљине (рекли би неки – и очаја), не слутећи да ће „бубамара” као незвани гост да пролети кроз руке и ноге „јединици” црвено-белих и шокантно зазвечи иза леђа.

Грешка из ранга недопустивих, на Иванову срећу - не и из категорије „лети глава”, сходно значају утакмице (првенство одавно решено) и крајњем резултату (шампион евроголовима Радоњића и Елшника у финишу преокренуо).

Међутим, са снагом да обележи, богами и одреди Гутешин голмански живот, олакшавајуће околности: и много познатији чувари мреже усељавали су се на ТВ шпице на нежељен начин. Кроз црне рупе прошли су и Стеван Стојановић, Звонко Милојевић, Драган Симеуновић, Иван Ранђеловић, Бобан Бајковић, Александар Кировски, Милан Борјан... Велика већина са значајним трагом у Љутице Богдана!

Не сумњајући у психолошку стабилност Звездиног одликаша и потенцијал да израсте у дива између статива, истражујемо како ће грешка да му се одрази на ближу каријеру кроз потпитања: 1) имају ли стручни штаб и саиграчи и даље поверење 2) да ли је гол трагично примљен у руководећим структурама 3) лицитирају ли навијачи с новим решењима?

Логично, тапшање по рамену, утешно „нема везе” и „догађа се” доживео је још у свлачионици, природно за ситуације „кад не гори” и тимове са израженом другарском (кад су ту резултати све је добро) атмосфером. Напомене: за нови кикс, ма колико талентован и упркос консензусу да је штоф за сјајно одело, нема луксуз, једноставно – то му не дозвољавају биографија (статус почетника), врхунско радно место и елитни колектив.

И Звездин „моментум”, с погледом из свечане ложе, иде му делимично на руку: трофејна управа залеђа у осмогодишњој плими пехара нема бојазан да „истрпи” бисера (Гутеша то, свакако, јесте), знајући да на европском фудбалском тржишту при помену српског блага егзистира: „што млађи, то слађи”. Наравно, медаља има и другу страну – голмански грехови мере се на квадрат / неретко куб, најлакше упадају у око и највише угрожавају тим / клуб, у овом случају „вечитог” шампиона, на међународној сцени.

Најтеже је с навијачима, иако ће, то им је „по дифолту”, премијерно да вам пруже подршку – у крви им је да, буквално у сваком прелазном року, маштају о све јачих 11 и „репрезентативцима” на свим позицијама, поготово оним на којима, као у последњем вечитом дербију и у Бачкој Тополи, зашкрипи. Омри Глазер и Иван Гутеша, руку на срце, дали су им материјал за размишљање.

Рани јади младог голмана црвено-белих, савета: уколико жели на Маракани да остави бразду као, рецимо, Стеван Стојановић – на сличан начин поклекао у полуфиналу КЕШ против Бајерна и више се него искупио у финалу са Олимпиком – мора експресно да се, баш као Дика, усправи. Иначе...