Guteša bi kao Dika

Rani jadi – vanvremensko štivo Danila Kiša i obavezna adolescentska lektira, satkana da vam repriznim čitanjem u zreli(ji)m godinama razgrana vidike i dodatno napreduje na pijedestalu vrednosti.

Isključivo zbog naslova idealna potka za slučaj Ivana Guteše, mladog golmana Crvene zvezde protiv TSC-a u Bačkoj Topoli suočenog sa atipičnim kiksom – primljenim golom kroz noge u sporovoznoj situaciji, reakcije nedostojne superligaškog derbija i renomea slavnog kluba.

Detalj u smiraj prvog poluvremena za „bilo, ne ponovilo se” stasitog Vrščanina: uporni Stefan Jovanović iščačkao je loptu nonšalantnom Brunu Duarteu i, na iznenađenje auditorijuma, šutirao iz daljine (rekli bi neki – i očaja), ne sluteći da će „bubamara” kao nezvani gost da proleti kroz ruke i noge „jedinici” crveno-belih i šokantno zazveči iza leđa.

Greška iz ranga nedopustivih, na Ivanovu sreću - ne i iz kategorije „leti glava”, shodno značaju utakmice (prvenstvo odavno rešeno) i krajnjem rezultatu (šampion evrogolovima Radonjića i Elšnika u finišu preokrenuo).

Međutim, sa snagom da obeleži, bogami i odredi Gutešin golmanski život, olakšavajuće okolnosti: i mnogo poznatiji čuvari mreže useljavali su se na TV špice na neželjen način. Kroz crne rupe prošli su i Stevan Stojanović, Zvonko Milojević, Dragan Simeunović, Ivan Ranđelović, Boban Bajković, Aleksandar Kirovski, Milan Borjan... Velika većina sa značajnim tragom u Ljutice Bogdana!

Ne sumnjajući u psihološku stabilnost Zvezdinog odlikaša i potencijal da izraste u diva između stativa, istražujemo kako će greška da mu se odrazi na bližu karijeru kroz potpitanja: 1) imaju li stručni štab i saigrači i dalje poverenje 2) da li je gol tragično primljen u rukovodećim strukturama 3) licitiraju li navijači s novim rešenjima?

Logično, tapšanje po ramenu, utešno „nema veze” i „događa se” doživeo je još u svlačionici, prirodno za situacije „kad ne gori” i timove sa izraženom drugarskom (kad su tu rezultati sve je dobro) atmosferom. Napomene: za novi kiks, ma koliko talentovan i uprkos konsenzusu da je štof za sjajno odelo, nema luksuz, jednostavno – to mu ne dozvoljavaju biografija (status početnika), vrhunsko radno mesto i elitni kolektiv.

I Zvezdin „momentum”, s pogledom iz svečane lože, ide mu delimično na ruku: trofejna uprava zaleđa u osmogodišnjoj plimi pehara nema bojazan da „istrpi” bisera (Guteša to, svakako, jeste), znajući da na evropskom fudbalskom tržištu pri pomenu srpskog blaga egzistira: „što mlađi, to slađi”. Naravno, medalja ima i drugu stranu – golmanski grehovi mere se na kvadrat / neretko kub, najlakše upadaju u oko i najviše ugrožavaju tim / klub, u ovom slučaju „večitog” šampiona, na međunarodnoj sceni.

Najteže je s navijačima, iako će, to im je „po difoltu”, premijerno da vam pruže podršku – u krvi im je da, bukvalno u svakom prelaznom roku, maštaju o sve jačih 11 i „reprezentativcima” na svim pozicijama, pogotovo onim na kojima, kao u poslednjem večitom derbiju i u Bačkoj Topoli, zaškripi. Omri Glazer i Ivan Guteša, ruku na srce, dali su im materijal za razmišljanje.

Rani jadi mladog golmana crveno-belih, saveta: ukoliko želi na Marakani da ostavi brazdu kao, recimo, Stevan Stojanović – na sličan način poklekao u polufinalu KEŠ protiv Bajerna i više se nego iskupio u finalu sa Olimpikom – mora ekspresno da se, baš kao Dika, uspravi. Inače...