Славну Напреткову 1999/2000, за „вјеки вјеков” упамћену по куп чудесима и пласману у финале с Црвеном звездом, обележио је, нема сумње, Славољуб Крњинац, „сторуки” голман кадар да на пенал-рулетима, попут полуфиналног са Земуном, израсте у крушевачког хероја!
О „урагану с Багдале”, способном да у Лазаревом граду елиминише четири прволигаша (Рад 3:1, Могрен 2:0, Железник 0:0 – једанаестерцима 3:1 и Земун 0:0 – једанаестерцима 5:4), причаће се нашироко још деценијама, заслужено – продукт сензационалне серије тадашњег, веровали или не, друголигаша!
Тренерске минијатуре Јовице Шкора, па Миљојка Гошића, командне инструкције капитена Мирослава Мијатовића, креативне бравуре Бојана Зајића и Живојина Видојевића, бегови и голови Бранислава Џаје Којичића... заслужују велико „браво”, међутим, синоним грандиозног подвига је, као што рекосмо, проверени, тад 40-годишњи чувар мреже из оближњег Трстеника, 19. априла 2000. у судару за зелено-плавима из Горње вароши расположен да укроти шут Јоловића, за ерупцију одушевљења 25 хиљада гледалаца на стадиону „Младост”.
Чарапани се, руку на срце, нису прославили у финалу с Црвеном звездом (0:4) – Михајло Пјановић (2), Дејан Илић и Иван Вукомановић очитали су им лекцију, али... И изборена улазница за завршну представу, гарант учешћа у квалификацијама за Куп УЕФА (надигран естонски Виљанди Тулевик, скинута капа ОФИ-ју с Крита) и данас се с разлогом третира као највећи клупски успех.
Отуд, „која” о Крњинцу, личности број 1 историјске генерације, занимљиво – само једног црвеног картона за више деценија запажене каријере, крунисане статусима најбољег спортисте чак четири града – Трстеника, Крушевца, Краљева и Крагујевца...
- С Напретком и тренером Јовицом Шкором 1999. гостовали смо Железничару у Лајковцу. Изненада, почео је снег. Домаћини су били у нападу, набачену лопту избацио сам из казненог простора. Судија Влајић, син чувеног арбитра Влајића, поверовао је играчима Железничара да сам интервенисао ван шеснаестерца, иако нема говора да сам погрешио. Рекао сам му да је требало да прекине игру под снежном вејавицом која је прекрила све обележене линије на терену, па да наставимо меч. Био је, међутим, неумољив. Никада нећу да му опростим што ми је дао црвени картон, први и једини у каријери – годинама касније, у перо Љубиши Марковићу у интервјуу за „Крушевац град”, зборио је Крњинац.
Железничар је, напоменимо, славио 2:1, међутим, Напредак се радовао у реваншу и изборио пласман у Прву савезну лигу.
- Правда је, на неки начин, задовољена. Ја сам, ипак, тужан и данас због јединог црвеног картона у каријери.
Славољуб, видесмо, спортсмен – био је рођен за сваки спорт, доказ – „отворена душа” Ђурђу Мечанину за „Моцарт спорт”:
- Волео сам да играм кошарку, рукомет, одбојку, стони тенис... На физичком васпитању, да бих добио петицу, морао сам пет пута да се попнем уз конопац без помоћи ногу. На турниру који се за празник одржавао у мом месту почео сам да играм фудбал. Пошто сам био најмлађи морао сам да станем на гол-линију, силно желећи да играм. У омладинцима Трстеника био сам голман и центарфор што ми није сметало. Било је важно да играм, спорт и војска утицали су да се физички развијем.
Открића ко му је био идол...
- У прво време Драган Џајић, али доласком у Рад кад сам имао 20 година почео сам да упознајем фудбалере из разних клубова. Од многих и „крао” занат, на крају - Џаја ми је остао узор.
Закључка – компилације богатог „си-вија”:
- Са буквално свим екипама ушао сам у виши ранг. Сећам се сезоне с Напретком, наступали смо у купу и стигли до финала. На пет утакмица биран сам за играча меча, на три добио чисте десетке. Поражени смо од Звезде у финалу, али смо изборили пласман у Европу. Прошли смо прво коло Купа УЕФА и естонски Тулевик. Међутим, ОФИ са Крита елиминисао нас је у другом колу. Са београдским Обилићем сам, такође, два пута био учесник купа УЕФА.
Да се не заборави...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
