Ураган са Багдале

Чини се и данас подрхтава Багдала, зањихана из грла више од 25.000 гледалаца, кад је оно Напредак с пенал-рулета елиминисао Земун у полуфиналу купа и отворио капије магичне Маракане да у сусрету са Црвеном звездом подели мегдан за вредан трофеј.

Али, пре тога падали су редом Рад (3:1), Могрен (2:0) под тренерском палицом Јовице Шкора. Онда је шансу добио тада изузетно млад тренер Миљојко Гошић настављајући истим темпом, у још тежим мечевима. Железник је поражен 3:1 пеналима, у регуларном току је било - 0:0.     

И, онда незаборавна утакмица са Земуном. Био је 19. април, зубато јутарње сунце освајало дан разлепршан ветрићем са Јастрепца. Од споменика Косовским јунацима река од људи хитала је у крушевачки храм фудбала.

Може ли пасти и четврти прволигаш у утакмици за инфаркт? Сјајним одбранама голмана Ристовића, као и домаћег јунака Крњинца, регуларни ток је окончан без голова.

Чак ни онда кад је, три минута пре краја капитен домаћих Мијатовић избацио лопту из празног гола. Или прилика Зајића, кад је Крушчић на гол-линији спасио сопствену мрежу избацивши лопту у корнер. Па, кад је Стефановић у 85. минуту погодио стативу...

Ситна, досадна киша је почела да ромиња. На центру узбуђење. Мењају се извођачи пенала, мреже се обострано тресу све док сјајни Славољуб Крњинац, најстарији актер и јунак утакмице, бравурозном интервенцијом није зауставио пут лопте ка мрежи.

Одлуку на пенал-рулету донео је капитен Напретка Мирослав Мијатовић. Кратак залет и лопта се нашла у мрежи за експлозију задовољства и радости.

Празник, за Крушевац и Расински округ. И, опет 25.000 гледалаца, бар половина гостујућих. Реке аутобуса и аутомобила се упутило пут Београда. Напредак против Звезде, прикривена надања може ли се поновити оних 2:2 из полуфинала 1992. Показаће се, не.

Кад је тог 10. маја судија Сава Чоканица из Новог Сада означио почетак, убрзо је све постало јасно. Већ у 13. минуту Пјановић је затресао мрежу, затим исто поновио 25 минута касније.

Илић је увећао предност у 55. минуту, после три минута тачку за рутински тријумф шампиона је ставио Вукомановић. Али гостујући фудбалери нису разочарали, навијачи још мање.

Напредак је оверио визу за Куп УЕФА, за анале које је поновљено после равно 20 година и утакмице с Динамом из Дрездена, која се завршила елиминацијом Чарапана већ у првом колу, два пута по 0:1.

Овога пута, у првом колу такмичења у Европи, Напредак је на свом терену декласирао Тулевик из Естоније са 5:1 и 1:1.

Уследио је дуел са ОФИ-јем из Ираклиона. Нерешено (0:0) било је у Крушевцу, на Криту пораз од 0:6! Као последица смене тренера и раздора у клубу, отуд је овакав епилог био неминован.

Вратимо се, још једном, на историјску утакмицу са Земуном. Бриљантно, непоновљиво издање Напретка који је играо у следећем саставу: Крњинац, Атанацковић, Ђокић, Крстић, Мијатовић, Зајић, Видојевић, Драгњевић, Стефановић, Којичић, Ђурђевић (Јовановић). С малим изменама играли су и против Звезде (Бабић, С. Филиповић, Антић и Петровић).

У новинарској бележници и данас стоји записано:

- Све честитке играчима и публици. Ово је њихова радост, дивовски су се борили против Земуна и заслужено стигли у финале - рекао је Гошић.

Капитен тима Мирослав Мијатовић, бескрајно срећан, причао је о одлучујућем пеналу.

- Кад сам прилазио лопти, рекао сам у себи - сад или никад! И... погодио сам за финале.

По општој оцени, јунак меча под Багдалом био је Славољуб Крњинац.

- Величанствена утакмица, сви смо били изнад својих могућности. Уз нас су били и богови од навијача, стога другачије и није могло. Пенал? Одбранио сам… Срећан сам због свих ових људи, због екипе. Због себе!