Uragan sa Bagdale

Čini se i danas podrhtava Bagdala, zanjihana iz grla više od 25.000 gledalaca, kad je ono Napredak s penal-ruleta eliminisao Zemun u polufinalu kupa i otvorio kapije magične Marakane da u susretu sa Crvenom zvezdom podeli megdan za vredan trofej.

Ali, pre toga padali su redom Rad (3:1), Mogren (2:0) pod trenerskom palicom Jovice Škora. Onda je šansu dobio tada izuzetno mlad trener Miljojko Gošić nastavljajući istim tempom, u još težim mečevima. Železnik je poražen 3:1 penalima, u regularnom toku je bilo - 0:0.     

I, onda nezaboravna utakmica sa Zemunom. Bio je 19. april, zubato jutarnje sunce osvajalo dan razlepršan vetrićem sa Jastrepca. Od spomenika Kosovskim junacima reka od ljudi hitala je u kruševački hram fudbala.

Može li pasti i četvrti prvoligaš u utakmici za infarkt? Sjajnim odbranama golmana Ristovića, kao i domaćeg junaka Krnjinca, regularni tok je okončan bez golova.

Čak ni onda kad je, tri minuta pre kraja kapiten domaćih Mijatović izbacio loptu iz praznog gola. Ili prilika Zajića, kad je Kruščić na gol-liniji spasio sopstvenu mrežu izbacivši loptu u korner. Pa, kad je Stefanović u 85. minutu pogodio stativu...

Sitna, dosadna kiša je počela da rominja. Na centru uzbuđenje. Menjaju se izvođači penala, mreže se obostrano tresu sve dok sjajni Slavoljub Krnjinac, najstariji akter i junak utakmice, bravuroznom intervencijom nije zaustavio put lopte ka mreži.

Odluku na penal-ruletu doneo je kapiten Napretka Miroslav Mijatović. Kratak zalet i lopta se našla u mreži za eksploziju zadovoljstva i radosti.

Praznik, za Kruševac i Rasinski okrug. I, opet 25.000 gledalaca, bar polovina gostujućih. Reke autobusa i automobila se uputilo put Beograda. Napredak protiv Zvezde, prikrivena nadanja može li se ponoviti onih 2:2 iz polufinala 1992. Pokazaće se, ne.

Kad je tog 10. maja sudija Sava Čokanica iz Novog Sada označio početak, ubrzo je sve postalo jasno. Već u 13. minutu Pjanović je zatresao mrežu, zatim isto ponovio 25 minuta kasnije.

Ilić je uvećao prednost u 55. minutu, posle tri minuta tačku za rutinski trijumf šampiona je stavio Vukomanović. Ali gostujući fudbaleri nisu razočarali, navijači još manje.

Napredak je overio vizu za Kup UEFA, za anale koje je ponovljeno posle ravno 20 godina i utakmice s Dinamom iz Drezdena, koja se završila eliminacijom Čarapana već u prvom kolu, dva puta po 0:1.

Ovoga puta, u prvom kolu takmičenja u Evropi, Napredak je na svom terenu deklasirao Tulevik iz Estonije sa 5:1 i 1:1.

Usledio je duel sa OFI-jem iz Irakliona. Nerešeno (0:0) bilo je u Kruševcu, na Kritu poraz od 0:6! Kao posledica smene trenera i razdora u klubu, otud je ovakav epilog bio neminovan.

Vratimo se, još jednom, na istorijsku utakmicu sa Zemunom. Briljantno, neponovljivo izdanje Napretka koji je igrao u sledećem sastavu: Krnjinac, Atanacković, Đokić, Krstić, Mijatović, Zajić, Vidojević, Dragnjević, Stefanović, Kojičić, Đurđević (Jovanović). S malim izmenama igrali su i protiv Zvezde (Babić, S. Filipović, Antić i Petrović).

U novinarskoj beležnici i danas stoji zapisano:

- Sve čestitke igračima i publici. Ovo je njihova radost, divovski su se borili protiv Zemuna i zasluženo stigli u finale - rekao je Gošić.

Kapiten tima Miroslav Mijatović, beskrajno srećan, pričao je o odlučujućem penalu.

- Kad sam prilazio lopti, rekao sam u sebi - sad ili nikad! I... pogodio sam za finale.

Po opštoj oceni, junak meča pod Bagdalom bio je Slavoljub Krnjinac.

- Veličanstvena utakmica, svi smo bili iznad svojih mogućnosti. Uz nas su bili i bogovi od navijača, stoga drugačije i nije moglo. Penal? Odbranio sam… Srećan sam zbog svih ovih ljudi, zbog ekipe. Zbog sebe!