Пласман Црвене звезде у финале Купа Србије, продукт тријумфа над кочоперним / ка сензацији настројеним Напретком (4:2), припада категорији – очекиваног, додуше, с префиксом – теже од, сходно чињеници да су се Чарапани, незавидног положаја на суперлигашкој табели, испрсили на Маракани и у смирај првог полувремена водили 2:1?!
Међутим, индивидуални квалитет црвено-белих, по ко зна који пут у шампионској сезони, експресно је драматику ставио ад-акта, Бруно Дуарте, дуплог голгетерског салда у односу на Тимија Макса Елшника и Луку Илића, на крилима мајсторија Александра Катаија и Мирка Иванића даривао је фавориту „први ред” у завршној представи најмасовнијег такмичења.
Тренер Владан Милојевић, упркос још једној штиклираној препреци на путу ка дуплој круни, промуклог гласа објаснио је разлоге „коктела осећања”:
- Једноставно, правили смо много грешака, без обзира што смо „отворили” утакмицу на прави начин. Напредак је екипа која зна да игра фудбал и нема шта да изгуби, али више ме је изнервирало то што нам је управо Букорац дао гол иако смо се спремали на ту солуцију претходних дана. Тотално одсуство концентрације - то су теме које треба да анализирамо. Знају сви да нам је задња линија другачија него претходне полусезоне, хтели смо да одморимо и неке играче који су у великом замору. Највећи и најбољи утисак је што смо прошли.
Од 8. марта и гостовања у Нишу постало је симптоматично – Црвена звезда прима (бар) гол на свакој утакмици?! Три капитулације у сударима са ОФК Београдом и Војводином, чак четири у дуелу с Радничким на „Чика Дачи” ... прераста ли у забрињавајуће?
- Је ли то нека инсинуација? – непријатно је, без обзира на сарказам у гласу, Владану Милојевићу.
Брзопотезне елаборације:
- Кад победимо 1:0, Црвена звезда се мучи. Кад на нашим утакмицама има много голова, поново није добро, одбрана нам је бушна. Наравно, не волим да се примају овакви голови.
Станка и...
- Истина је да имамо добар нападачки потенцијал. Нешто ме је „опалило” у иностранству, нешто сам тамо научио. Пре сам био дефанзиван, сад - само тренирам офанзиву.
Звездин командант после (не)потребног „увода” објаснио је несклад између изгледа линија, инициран зимском (рас)продајом одбрамбених узданица:
- Знате како, нико неће да каже да смо свесно све то урадили… Имамо младе штопере – Вељка Милосављевића, 2007. годиште и Андреја Ђурића, није ни прошао припреме с нама. Немамо левог бека, Анан је повучен из ОФК Београда, ни ширину, опет... Имамо шансу за дуплу круну. Хајде, реците ми колико је играча остало ту од прошлогодишњег финала? Омри Глазер, Мића Иванић, Шериф... То је пар играча за годину, да ли знате шта то значи? У фудбалу се праве тандеми, уигравају линије… Идемо даље, они и кад направе грешке одговорност је моја и све то прихватам.
Милојевић је упитан и да ли подиже два прста за идеју да му офанзивни део тима до краја квалификација за Лигу шампиона остане на окупу?
- Ех, шта бих ја све волео... Звезда је велики клуб, знате сви како то функционише. Спортски сектор ради свој део посла, тражимо играче. Тешко је довести квалитетне фудбалере на почетку припрема, на крају прелазног рока су, углавном, јефтинији. Марко Марин и Митар Мркела раде одлично, ту сам да им помогнем...
СХВАТИТЕ, ИГРАЧИ СУ ЖИВА БИЋА
Звездин шеф струке има оправдање и за, по некима, пад мотивације:
- Морате да схватите да су играчи жива бића. Кад погледате колико смо утакмица одиграли, видећете... Сезона се завршава 25. маја, већ 15. јуна почињемо припреме. Више од пола тима имаће и репрезентативне обавезе, нису машине, имају и породице. Играју у тиму који има високе циљеве, теже да буду савршени и то је тешко. Апсолутно их разумем, полако питају кад ће крај, размишљају о породицама. Немамо Божић, немамо ништа... Погледајте колико смо одмарали током зиме. То су све добри момци, радници, издржаћемо, шта да вам кажем...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
