Plasman Crvene zvezde u finale Kupa Srbije, produkt trijumfa nad kočopernim / ka senzaciji nastrojenim Napretkom (4:2), pripada kategoriji – očekivanog, doduše, s prefiksom – teže od, shodno činjenici da su se Čarapani, nezavidnog položaja na superligaškoj tabeli, isprsili na Marakani i u smiraj prvog poluvremena vodili 2:1?!
Međutim, individualni kvalitet crveno-belih, po ko zna koji put u šampionskoj sezoni, ekspresno je dramatiku stavio ad-akta, Bruno Duarte, duplog golgeterskog salda u odnosu na Timija Maksa Elšnika i Luku Ilića, na krilima majstorija Aleksandra Kataija i Mirka Ivanića darivao je favoritu „prvi red” u završnoj predstavi najmasovnijeg takmičenja.
Trener Vladan Milojević, uprkos još jednoj štikliranoj prepreci na putu ka duploj kruni, promuklog glasa objasnio je razloge „koktela osećanja”:
- Jednostavno, pravili smo mnogo grešaka, bez obzira što smo „otvorili” utakmicu na pravi način. Napredak je ekipa koja zna da igra fudbal i nema šta da izgubi, ali više me je iznerviralo to što nam je upravo Bukorac dao gol iako smo se spremali na tu soluciju prethodnih dana. Totalno odsustvo koncentracije - to su teme koje treba da analiziramo. Znaju svi da nam je zadnja linija drugačija nego prethodne polusezone, hteli smo da odmorimo i neke igrače koji su u velikom zamoru. Najveći i najbolji utisak je što smo prošli.
Od 8. marta i gostovanja u Nišu postalo je simptomatično – Crvena zvezda prima (bar) gol na svakoj utakmici?! Tri kapitulacije u sudarima sa OFK Beogradom i Vojvodinom, čak četiri u duelu s Radničkim na „Čika Dači” ... prerasta li u zabrinjavajuće?
- Je li to neka insinuacija? – neprijatno je, bez obzira na sarkazam u glasu, Vladanu Milojeviću.
Brzopotezne elaboracije:
- Kad pobedimo 1:0, Crvena zvezda se muči. Kad na našim utakmicama ima mnogo golova, ponovo nije dobro, odbrana nam je bušna. Naravno, ne volim da se primaju ovakvi golovi.
Stanka i...
- Istina je da imamo dobar napadački potencijal. Nešto me je „opalilo” u inostranstvu, nešto sam tamo naučio. Pre sam bio defanzivan, sad - samo treniram ofanzivu.
Zvezdin komandant posle (ne)potrebnog „uvoda” objasnio je nesklad između izgleda linija, iniciran zimskom (ras)prodajom odbrambenih uzdanica:
- Znate kako, niko neće da kaže da smo svesno sve to uradili… Imamo mlade štopere – Veljka Milosavljevića, 2007. godište i Andreja Đurića, nije ni prošao pripreme s nama. Nemamo levog beka, Anan je povučen iz OFK Beograda, ni širinu, opet... Imamo šansu za duplu krunu. Hajde, recite mi koliko je igrača ostalo tu od prošlogodišnjeg finala? Omri Glazer, Mića Ivanić, Šerif... To je par igrača za godinu, da li znate šta to znači? U fudbalu se prave tandemi, uigravaju linije… Idemo dalje, oni i kad naprave greške odgovornost je moja i sve to prihvatam.
Milojević je upitan i da li podiže dva prsta za ideju da mu ofanzivni deo tima do kraja kvalifikacija za Ligu šampiona ostane na okupu?
- Eh, šta bih ja sve voleo... Zvezda je veliki klub, znate svi kako to funkcioniše. Sportski sektor radi svoj deo posla, tražimo igrače. Teško je dovesti kvalitetne fudbalere na početku priprema, na kraju prelaznog roka su, uglavnom, jeftiniji. Marko Marin i Mitar Mrkela rade odlično, tu sam da im pomognem...
SHVATITE, IGRAČI SU ŽIVA BIĆA
Zvezdin šef struke ima opravdanje i za, po nekima, pad motivacije:
- Morate da shvatite da su igrači živa bića. Kad pogledate koliko smo utakmica odigrali, videćete... Sezona se završava 25. maja, već 15. juna počinjemo pripreme. Više od pola tima imaće i reprezentativne obaveze, nisu mašine, imaju i porodice. Igraju u timu koji ima visoke ciljeve, teže da budu savršeni i to je teško. Apsolutno ih razumem, polako pitaju kad će kraj, razmišljaju o porodicama. Nemamo Božić, nemamo ništa... Pogledajte koliko smo odmarali tokom zime. To su sve dobri momci, radnici, izdržaćemo, šta da vam kažem...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
