Без победника у увертири финала

Иако је славље шампиона изостало, јер се Војводина у финишу докопала изузетно вредног бода, Црвена звезда је ремијем у новом дербију „појачала” рекорд – заокружила је број узастопних мечева без првенственог пораза на домаћем терену на импозантних 150! Занимљиво је да је својеврсна серија почела управо против Војводине, још 2017. године, на истом месту, као и то да је најтрофејнији клуб у синоћњи меч ушао са 150 постигнутих голова у сезони (рачунајући сва такмичења).

Гол „151” није се чекао дуго. Већ у другом минуту, по додавању Тимија Макса Елшника, Јован Шљивић показао је одлучност и самопоуздање, са 20 метара распалио је по лопти и дао тон окршају  – еврогол, за 1:0.

Подразумевано, минимална предност није примирила Звездин апетит, додала је гас и у деветом минуту умало отишла на „плус два”. Иванић је са центра послао фантастичан пас, Сиченџе слабије реаговао, а Дуарте избио у први план и из идеалне позиције слева – затресао ближу стативу.

Уместо „пропале” асистенције, Иванић је у 13. минуту покушао да упише гол, идеја је била да казни Росића за напуштање петерца, пребацио је чувара мреже, али и мету. Већ у наредном налету шампиона, лопту је у оквир гола послао Шљивић, међутим – исувише млако, баш у правцу добро постављеног голмана.

На пети шут фаворита од почетка меча, Војводина је први пут одговорила у 17. минуту, одлично израђену акцију Букинац је завршио слабим шутем, превисоко и још битније, из офсајда. Свакако је више обећавала позиција у коју је Савићевић, сјајним пасом, ставио Кокановића, али се офанзивац уместо пробијања у казнени простор и евентуалног враћања лопте Букинцу определио на ударац са дистанце, солидан, не и довољно прецизан.

Следило је краће затишје, са неколико полуприлика, добрим блоковима гостију и сударом Глазера и Крунића, без већих последица, да би последња узбуђења првог дела игре навијачима пружио Мирко Иванић, уочи предаха. Два пута је носилац капитенске траке претио из даљине, оба пута без потребе за интервенцијом Росића.

Наставак, испрва, није значајно променио слику на терену. Иако је било приметно да је Војводина, у потери за бодовима који су јој много више значили, мало додала гас, Звезда је генерално наставила да контролише токове лопте. Није, међутим, било много прилика. Од 46. минута и Максимовићевог ударца здесна, левицом у контра-угао, битка се одвијала на средини терена све до истека сата игре, када је публику донекле подигао центаршут Сеола и ударац Илића главом, поред стативе.

У 62. минуту, после грешке Крунића у пасу, Романић се изненада нашао у прилици да поравна рачуне, избио је у први план, али је реализација изостала. Нападач гостију није успео да захвати лопту како је желео, ни близу.

Како је време одмицало, постајало је све јасније да меч неће узети обрисе голеаде, каква је виђена у Новом Саду, у марту, кад је Црвена звезда славила резултатом 5:3. Да не зафали и неизвености, у 69. минуту постарао се Росић – зауставио је Максимовића у стопостотоној прилици за гол, ситуацији „један на један”. Колико се та интервенција испоставила важном, тек је показао 84. минут – уместо да има 2:0, Звезда је враћена на „почетак”. Са пуним фокусом је капитен Слободан Медојевић примио лопту од Савићевића и послао у угао који Глазер није могао да затвори – изузетно битан сезонски првенац - 1:1.

На моменат су се Новосађани понадали и преокрету, Кокановић је у 89. минуту покушао да „украде“ три бода, али је голман тима из Љутице Богдана био сигуран. Нових промена, нити много времена за исте, није било.

Звезда је наставила невероватну серију, а Војводина борбеношћу зарадила вредан бод у даљој борби за што бољу позицију, односно пласман у Европу.