Bez pobednika u uvertiri finala

Iako je slavlje šampiona izostalo, jer se Vojvodina u finišu dokopala izuzetno vrednog boda, Crvena zvezda je remijem u novom derbiju „pojačala” rekord – zaokružila je broj uzastopnih mečeva bez prvenstvenog poraza na domaćem terenu na impozantnih 150! Zanimljivo je da je svojevrsna serija počela upravo protiv Vojvodine, još 2017. godine, na istom mestu, kao i to da je najtrofejniji klub u sinoćnji meč ušao sa 150 postignutih golova u sezoni (računajući sva takmičenja).

Gol „151” nije se čekao dugo. Već u drugom minutu, po dodavanju Timija Maksa Elšnika, Jovan Šljivić pokazao je odlučnost i samopouzdanje, sa 20 metara raspalio je po lopti i dao ton okršaju  – evrogol, za 1:0.

Podrazumevano, minimalna prednost nije primirila Zvezdin apetit, dodala je gas i u devetom minutu umalo otišla na „plus dva”. Ivanić je sa centra poslao fantastičan pas, Sičendže slabije reagovao, a Duarte izbio u prvi plan i iz idealne pozicije sleva – zatresao bližu stativu.

Umesto „propale” asistencije, Ivanić je u 13. minutu pokušao da upiše gol, ideja je bila da kazni Rosića za napuštanje peterca, prebacio je čuvara mreže, ali i metu. Već u narednom naletu šampiona, loptu je u okvir gola poslao Šljivić, međutim – isuviše mlako, baš u pravcu dobro postavljenog golmana.

Na peti šut favorita od početka meča, Vojvodina je prvi put odgovorila u 17. minutu, odlično izrađenu akciju Bukinac je završio slabim šutem, previsoko i još bitnije, iz ofsajda. Svakako je više obećavala pozicija u koju je Savićević, sjajnim pasom, stavio Kokanovića, ali se ofanzivac umesto probijanja u kazneni prostor i eventualnog vraćanja lopte Bukincu opredelio na udarac sa distance, solidan, ne i dovoljno precizan.

Sledilo je kraće zatišje, sa nekoliko poluprilika, dobrim blokovima gostiju i sudarom Glazera i Krunića, bez većih posledica, da bi poslednja uzbuđenja prvog dela igre navijačima pružio Mirko Ivanić, uoči predaha. Dva puta je nosilac kapitenske trake pretio iz daljine, oba puta bez potrebe za intervencijom Rosića.

Nastavak, isprva, nije značajno promenio sliku na terenu. Iako je bilo primetno da je Vojvodina, u poteri za bodovima koji su joj mnogo više značili, malo dodala gas, Zvezda je generalno nastavila da kontroliše tokove lopte. Nije, međutim, bilo mnogo prilika. Od 46. minuta i Maksimovićevog udarca zdesna, levicom u kontra-ugao, bitka se odvijala na sredini terena sve do isteka sata igre, kada je publiku donekle podigao centaršut Seola i udarac Ilića glavom, pored stative.

U 62. minutu, posle greške Krunića u pasu, Romanić se iznenada našao u prilici da poravna račune, izbio je u prvi plan, ali je realizacija izostala. Napadač gostiju nije uspeo da zahvati loptu kako je želeo, ni blizu.

Kako je vreme odmicalo, postajalo je sve jasnije da meč neće uzeti obrise goleade, kakva je viđena u Novom Sadu, u martu, kad je Crvena zvezda slavila rezultatom 5:3. Da ne zafali i neizvenosti, u 69. minutu postarao se Rosić – zaustavio je Maksimovića u stopostotonoj prilici za gol, situaciji „jedan na jedan”. Koliko se ta intervencija ispostavila važnom, tek je pokazao 84. minut – umesto da ima 2:0, Zvezda je vraćena na „početak”. Sa punim fokusom je kapiten Slobodan Medojević primio loptu od Savićevića i poslao u ugao koji Glazer nije mogao da zatvori – izuzetno bitan sezonski prvenac - 1:1.

Na momenat su se Novosađani ponadali i preokretu, Kokanović je u 89. minutu pokušao da „ukrade“ tri boda, ali je golman tima iz Ljutice Bogdana bio siguran. Novih promena, niti mnogo vremena za iste, nije bilo.

Zvezda je nastavila neverovatnu seriju, a Vojvodina borbenošću zaradila vredan bod u daljoj borbi za što bolju poziciju, odnosno plasman u Evropu.