Европски ниво Новог Пазара

Самчовић, Бојат, Рубежић, Курдић, Милетић, Исламовић, Разак, Антви, Месаровић, Љајић, Џон Мери, Брунчевић, Ковачевић, Видаковић и сви играчи који су се нашли на клупи са Владимиром Гаћиновићем и његовим стручним штабом на добром су путу да испишу најлепше странице историје фудбала у Новом Пазару.

Прва, можда и најважнија, од три карте које воде у квалификације за Лигу конференције је капарисана. Мото „сад или никад“ у гладијаторској борби пред предивним амбијентом исплатио се Гаћиновићу и његовим самурајима. Свестан да је тим који води вредан највиших домета, тренер Новог Пазара усадио је у момке оно у шта је и сам чврсто веровао.

Не би поносни Требињац тек тако рекао пред пут у Крагујевац како је екипа коју води за два и месеца напредовала у свим сегментима. Он је то знао јер је са момцима свакодневно, сад их је на делу још једнапут видела и комплетна фудбалска јавност уверивши се да његове речи нису тек пуко наклапање тамо неког умишљеника.

Да њега и играче не занима где и против кога се троше за нешто што је увек било далеко, а сад је никад ближе, потврда је стигла кад јој је време. Биће да је ово утакмица која ће заувек красити збирку најлепших и најважнијих које је Нови Пазар одиграо у клупској историји. Буде ли већих, о овој ће се сигурно причати као о оној од које је све што је лепо и почело.

Фудбалски Нови Пазар ће се без икакве сумње увек сећати мајске вечери у срцу Шумадије кад су њихови љубимци били најхрабрији. Како год се завршила ова првенствена етапа остаће записано да је дружина Адема Љајића на ,,Чика Дачи“ директном конкуренту за одлазак на европску сцену узела меру тако што му је три пута погађала мрежу.

Остављен је епитаф да три бода без три гола и нису три бода.

Пре утакмице, између осталог, из табора Новог Пазара послата је порука да би у коначном збиру детаљи могли да одлуче победника. Кад се из тог угла упре на детаље онда се пре свега мисли на прекиде игре. Постали су заштитни знак овог тима и Адема Љајића.

Једном приликом тренер Новог Пазара коментаришући лопте које у 16 метара шаље  капитен рекао је да су оне пола гола, а Сеад Исламовић самоуверено да кад нема Сисеа који их је неумољиво слао иза леђа чувара мрежа, каза да ће искочити неко други. Тако је и било, појавио се Адешина Адетунђи Разак. Ватру коју је запалио Нигеријац разбуктао је новим голом Џон Мери. Погодак пред велики одмор је готово увек био ударац од којег се екипа која га прими тешко или уопште не оправља.

Тако је и било.

Фајронт у Крагујевцу најављен је у 45. минуту додавањем плаве ,,осмице“ за Камерунца Мерија, да би се завеса спустила у 52. минуту када је Сеад Исламовић лепо примио пас Александра Месаровића, уследило је мајсторско затезање десног колена које је ,,црвене“ бацило на земљу. Од тог ударца нису успели да се опораве све до краја утакмице. Био је то 100. наступ Исламовића за Нови Пазар у Супер лиги, испред њега сада је само Адмир Кецап са 107 елитних утакмица.

- На конференцији за штампу пре утакмице рекао сам да никада нисам играо за Нови Пазар меч веће важности од овог. Наплаћен је сав рад и зној, и за оно време кад можда и нисам имао толико среће. Драго ми је да се све ово десило на утакмици сезоне и мом јубилеју. Гол и асистенција за погодак Џона Мерија због важности меча су највећи догађаји у мојој каријери, за сада...

Утакмица за коју се живи испоставиће се да је и утакмица живота, за сада, Сеада Исламовића. Као никада пре пуцао је од самопоуздања, сигурности и чврстине, па је из свега тога дошао и гол као награда за подређивање комплетног себе тиму. Ако је неко све то заслужио онда је то Сеад Исламовић. Потрефило се да је пре три године такође под вођством Гаћиновића на истом месту резултат био идентичан као и у суботу вече и да је један од три гола био Исламовићев.

- Невероватан је осећај. Важност меча, присуство наших верних навијача у великом броју, све то у збиру донело нам је радост која се речима не да изразити.. Поклопило се, победили смо у одличној утакмици јако добар састав Радничког, па још пред пуним стадионом и са нашим навијачима у њиховом најбољем издању, атмосфера је била да се најежиш. Понављам се, али баш све је било као у најлепшем сну.

Последњих 20 минута били су и најтежи Исламовићеви тренуци икада проведени на клупи.

- Никад време да прође. Још кад смо видели колика је надокнада, било је баш напето. Хвала Богу завршило се онако како је по виђеном на терену и требало да се заврши – рече пресрећни Сеад Исламовић, играч коме се навијачи на јутарњем дочеку међу првима скандирали име одајући му признање на партији живота.