Evropski nivo Novog Pazara

Samčović, Bojat, Rubežić, Kurdić, Miletić, Islamović, Razak, Antvi, Mesarović, Ljajić, Džon Meri, Brunčević, Kovačević, Vidaković i svi igrači koji su se našli na klupi sa Vladimirom Gaćinovićem i njegovim stručnim štabom na dobrom su putu da ispišu najlepše stranice istorije fudbala u Novom Pazaru.

Prva, možda i najvažnija, od tri karte koje vode u kvalifikacije za Ligu konferencije je kaparisana. Moto „sad ili nikad“ u gladijatorskoj borbi pred predivnim ambijentom isplatio se Gaćinoviću i njegovim samurajima. Svestan da je tim koji vodi vredan najviših dometa, trener Novog Pazara usadio je u momke ono u šta je i sam čvrsto verovao.

Ne bi ponosni Trebinjac tek tako rekao pred put u Kragujevac kako je ekipa koju vodi za dva i meseca napredovala u svim segmentima. On je to znao jer je sa momcima svakodnevno, sad ih je na delu još jednaput videla i kompletna fudbalska javnost uverivši se da njegove reči nisu tek puko naklapanje tamo nekog umišljenika.

Da njega i igrače ne zanima gde i protiv koga se troše za nešto što je uvek bilo daleko, a sad je nikad bliže, potvrda je stigla kad joj je vreme. Biće da je ovo utakmica koja će zauvek krasiti zbirku najlepših i najvažnijih koje je Novi Pazar odigrao u klupskoj istoriji. Bude li većih, o ovoj će se sigurno pričati kao o onoj od koje je sve što je lepo i počelo.

Fudbalski Novi Pazar će se bez ikakve sumnje uvek sećati majske večeri u srcu Šumadije kad su njihovi ljubimci bili najhrabriji. Kako god se završila ova prvenstvena etapa ostaće zapisano da je družina Adema Ljajića na ,,Čika Dači“ direktnom konkurentu za odlazak na evropsku scenu uzela meru tako što mu je tri puta pogađala mrežu.

Ostavljen je epitaf da tri boda bez tri gola i nisu tri boda.

Pre utakmice, između ostalog, iz tabora Novog Pazara poslata je poruka da bi u konačnom zbiru detalji mogli da odluče pobednika. Kad se iz tog ugla upre na detalje onda se pre svega misli na prekide igre. Postali su zaštitni znak ovog tima i Adema Ljajića.

Jednom prilikom trener Novog Pazara komentarišući lopte koje u 16 metara šalje  kapiten rekao je da su one pola gola, a Sead Islamović samouvereno da kad nema Sisea koji ih je neumoljivo slao iza leđa čuvara mreža, kaza da će iskočiti neko drugi. Tako je i bilo, pojavio se Adešina Adetunđi Razak. Vatru koju je zapalio Nigerijac razbuktao je novim golom Džon Meri. Pogodak pred veliki odmor je gotovo uvek bio udarac od kojeg se ekipa koja ga primi teško ili uopšte ne opravlja.

Tako je i bilo.

Fajront u Kragujevcu najavljen je u 45. minutu dodavanjem plave ,,osmice“ za Kamerunca Merija, da bi se zavesa spustila u 52. minutu kada je Sead Islamović lepo primio pas Aleksandra Mesarovića, usledilo je majstorsko zatezanje desnog kolena koje je ,,crvene“ bacilo na zemlju. Od tog udarca nisu uspeli da se oporave sve do kraja utakmice. Bio je to 100. nastup Islamovića za Novi Pazar u Super ligi, ispred njega sada je samo Admir Kecap sa 107 elitnih utakmica.

- Na konferenciji za štampu pre utakmice rekao sam da nikada nisam igrao za Novi Pazar meč veće važnosti od ovog. Naplaćen je sav rad i znoj, i za ono vreme kad možda i nisam imao toliko sreće. Drago mi je da se sve ovo desilo na utakmici sezone i mom jubileju. Gol i asistencija za pogodak Džona Merija zbog važnosti meča su najveći događaji u mojoj karijeri, za sada...

Utakmica za koju se živi ispostaviće se da je i utakmica života, za sada, Seada Islamovića. Kao nikada pre pucao je od samopouzdanja, sigurnosti i čvrstine, pa je iz svega toga došao i gol kao nagrada za podređivanje kompletnog sebe timu. Ako je neko sve to zaslužio onda je to Sead Islamović. Potrefilo se da je pre tri godine takođe pod vođstvom Gaćinovića na istom mestu rezultat bio identičan kao i u subotu veče i da je jedan od tri gola bio Islamovićev.

- Neverovatan je osećaj. Važnost meča, prisustvo naših vernih navijača u velikom broju, sve to u zbiru donelo nam je radost koja se rečima ne da izraziti.. Poklopilo se, pobedili smo u odličnoj utakmici jako dobar sastav Radničkog, pa još pred punim stadionom i sa našim navijačima u njihovom najboljem izdanju, atmosfera je bila da se naježiš. Ponavljam se, ali baš sve je bilo kao u najlepšem snu.

Poslednjih 20 minuta bili su i najteži Islamovićevi trenuci ikada provedeni na klupi.

- Nikad vreme da prođe. Još kad smo videli kolika je nadoknada, bilo je baš napeto. Hvala Bogu završilo se onako kako je po viđenom na terenu i trebalo da se završi – reče presrećni Sead Islamović, igrač kome se navijači na jutarnjem dočeku među prvima skandirali ime odajući mu priznanje na partiji života.