Туга, сузе, јецаји. Фудбалска Србија заплакала је над тужном судбином Игора Миловановића, рођеног 6. јануара 2002. године, трагично страдалог у саобраћајној несрећи, прошле суботе у раним јутарњим часовима. Првомитац српсколигаша ГСП Полет Дорћола неколико сати пре матинеа испод Калемегдана на утакмици са новобеоградским Радничким отишао је са животне сцене. Сахрањен је јуче на гробљу у Великом Борку недалеко од Барајева, у присуству породице, родбине, пријатеља, фудбалера Великог Борка, Смедерева 1924, Рађевца из Крупња, ваљевске Будућности Крушик, КМФ Солунац (Барајево), као и дојучерашњих саиграча поред Куле Небојша, предвођених капитеном Иваном Јовановићем. На тужан скуп стигле су и фудбалерке ЖФК Железника 1930, као и Душко Милановић, испред ФС Београда.
Један од најборбенијих и најупорнијих играча ГСП Полет Дорћола фудбалску азбуку учио је у школи грађевинара са Бањице, сениорски фудбал играо је у Колубари, ОФК Вршцу, Смедереву 1924, ОФК Михајловцу, крупањском Рађевцу, Будућности Крушик 2014, а због прераног одласка на вечни починак утакмица Миловановићевог клуба са Дорћола и мајстора са Студењака одиграће се у новом термину, највероватније следеће недеље.
Испред клуба из града на Колубари стигао је са неколицином саиграча капитен Мирко Ђермановић, фудбалску свиту са Дорћола предводили су Миодраг Совтић и Зоран Ћетковић, сузе у очима биле су приметне и код фудбалера крупањског лигаша Рађевца. Један од Миловановићевих најбољих другова рече да је много волео фудбал и да га није мрзело да често брани и боје екипе ветерана из свог Великог Борка. Фудбалско Барајево и околина шапутали су да је Игор Миловановић био симбол поштења, срчан на терену, борац за сваку лопту, омиљен и ван зеленог правоугаоника.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
