Од самог оснивања Журнала пре 35 година, атлетика је била један од спортова редовно заступљених на страницама нашег листа.
По правилу су то биле информације које нису могле да се нађу у другим медијима. Краљица спортова је деценијама живела целим својим бићем. Били смо свеобухватни - у ширину смо ишли на извештавање с кросева, уличних трка, полумаратона и маратона у региону, али и са свих меридијана. По дубини смо имали извештаје с лица места са такмичења из званичног програма националног и нижих савеза, од атлетских школа, преко пионирских, јуниорских, сениорских и ветеранских категорија до европских и светских првенстава у свим узрастима у којима постоје до олимпијских игара.
Скакачицу удаљ Ивану Шпановић, најбољу српску спортисткињу прве четвртине 21. века, вишеструку првакињу света и Европе у дворани (национални рекорд 7,24 м) и на отвореном (7,14 м) и једину освајачицу олимпијске медаље у атлетици за Србију (у Рију је 2016. била трећа), пратимо дословно од пионирских дана. После једног од њених подвига, Журнал је на првих неколико страна имао атлетику, што се у српској штмпи није дешавало. Забележили смо много ексклузивних информација из каријере, а и она је више пута истакла значајну улогу Журнала у њеном атлетском развоју.
Заокружене спортске приче на страницама нашег листа, од првих атлетских успеха до интервјуа којима су неки ексклузивно открили да ће окачити спринтерице о клин, имали су: Драгутин Топић, Емир Бекрић, Драган Перић, Михаил Дудаш, Оливера Јевтић, Татјана Јелача... И данашњу генерацију пратимо од првих корака. Ангелина Топић била је на страницама Журнала док су је на рукама носили родитељи и асови Драгутин и Биљана Топић. О небеском таленту Адриане Вилагош писали смо још док је девојчица из Сенте хитнуа вортекс толико далеко да смо били свесни да се рађа звезда способна да сруши светски сениорски рекорд у бацању копљс. Слично је с перјаницама наше мушке атлетике данас, Армином Синанчевићем и Страхињом Јованчевићем.
Легендарни тренери су радо преносили знање на страницама лидера спортске штампе, почевши од двојице Александра Великих - Петровића и Маринковића до Николе Томасовића и Горана Обрадовића.
Нисмо заборављали ни некадашње асове. Једина српска сениорска светска рекордерка Вера Николић (800 м) није крила да смо јој омиљено штиво као ни Ненад Стекић, јединствени српски европски сениорски рекордер у скоку удаљ.
Отварали смо бројне осетљиве теме и у борби за бољитак атлетског спорта у отаџбини. Било је свега, па и доста онога чега се у данима славља обично не присећа. Све проблеме смо успешно пребродили захваљујући истини.
– Кад бих једног јутра у Журналу прочитао да сам мртав, чудио бих се како већ нисам. Апсолутно верујем у сваку информацију коју објавите ма колико ми се у првом тренутку чинила чудном – рекао је једном приликом тренер Зоран Рујевић.
Журнал је наш, а светски. Више од пет пута интервјуисали смо најбољег спортисту 20. века Карла Луиса (САД) као и Јусеина Болта (Јамајка), најбржег човека свих времена, иначе изабраног за најбољег спортисту глобуса у првој четвртини 21. века.
Председници ИААФ-а Италијан Примо Небиоло и Сенегалац Ламине Дијак као и први човек Светске атлетике Британац Себастјан Коу интервјуисани су на страницама Спортског журнала.
Од водећих људи атлетске Европе читаоцима су се обраћали у више наврата председници ЕАА: Швајцарац Хансјорг Вирц и Норвежанин Свен Арне Хансен, као и челни човек ЕА Бугарин Добромир Карамаринов.
Свен Арне Хансен је на споменуту функцију дошао као један од највећих менаџера. Из ове струке говорили су за нас: Американац румунског порекла Фред Либоу, оснивач маратонског покрета и може се рећи начина живота савременог човека, његов земљак Џое Даглас (предводио најбољи атлетски клуб у историји, Санта Монику, с Карлом Луисом, Стивом Луисом, Лиројем Барелом), Швајцарац Андреас Бригер (од Циришког митига направио светски спектакл), Швеђанин Кент Андерсон велики пријатељ Срба, па: Пат Бучер, Зејн Брансон, Енди Норман... Последњи пример сјајне сарадње с менаџерима забележили смо с Данијелом Вестфелдом, који је данас број 1 у свету у овој области. Његов пулен Арманд Дуплантис, проглашен је од стране Светског удружења спортских новинара најбољим спортистом планете у олимпијској 2024. години истог дана кад је у Журналу изашао интервју с њим (једини бесплатни од шест које је дао, а било је више од 100 захтева).
Појављивали су се или на страницама ваше омиљене новине или у додатку Планета Атлетика, који смо радили најпре у сарадњи с „Београдским маратоном“ на челу с Дејаном Николићем, па с Атлетским савезом Србије.
Могло нам се све ово, јер смо једини до сад у наши медијима имали званично атлетску рубрику и то од 1994. до 2024. Много је сјајних новинара продефиловало кроз њу и с дописницима учинило да најважнији олимпијски спорт буде представљен на јединствен начин у досадашњој историји српског новинарства.
ДРАГУЉИ У КРУНИ КРАЉИЦЕ СПОРТОВА
За Спортски журнал или додатак у нашем листу Планета Атлетика (излазио је годинама уз прекиде), говорило је више од 100 највећих звезда краљице спортова свих времена.
Набрајамо само неке, којих смо се сетили, а поређали смо их по азбучном реду њихових презимена из чега се види историја матичног спорта у последњих 35 година:
Александар Багач, Тијана Бартолета, Кенениса Бекеле, Јуриј Белоног, Боб Бимон, Јусеин Болт, Јуриј Борзаковски, Сергеј Бубка, Бригита Буковец, Роман Вирастјук, Бланка Влашић, Џереми Воринер, Марија Вуковић, Тајсон Геј, Џастин Гетлин, Морис Грин, Арманд Дуплантис, Џонатан Едвардс, Јан Железни, Јелена Исинбајева, Кевин Јанг, Доналд Квори, Вилсон Кипкетер, Ана Фиделија Киро, Елиуд Кипчоге, Дарја Клишина, Каролина Клуфт, Џо Ковач, Стефка Костадинова, Рајан Краузер, Ингрид Кристијансен, Татјана Лебедева, Карл Луис, Керол Луис, Бенсон Масија, Геир Моен, Роза Мота, Марија Мутола, Венусте Нијангабо, Кристијан Олсон, Марлен Оти, Артур Партика, Ута Пипиг, Асафа Пауел, Мајк Пауел, Иван Педросо, Ирина Привалова, Хари Бач Рејнолдс, Бритни Рис, Давид Рудиша, Вилма Рудолф, Јулимар Рохас, Патрик Сјеберг, Хавијер Сотомајор, Милтијадис Тентоглу, Пол Тергат, Гвен Торенс, Дејли Томпсон, Амел Тука, Френки Фредерикс, Трине Хатестад, Стефан Холм, Алберто Хуанторена, Грант Халовеј, Марсел Џејкобс, Колин Џексон, Бен Џонсон, Мајкл Џонсон...
ХАЛЕ НАМ ФАЛЕ
Акција нашег листа ХАЛЕ НАМ ФАЛЕ, коју смо водили у сарадњи с људима из српске краљице спортова, на челу с председником Веселином Јевросимовићем и генералним секретаром Слободаном Бранковићем, посебно ће остати у сећању наших читалаца. Чак 17 година завршавали смо бројне текстове тим слоганом и указивали на значај изградње специјализоване атлетске дворане у Србији.
Исправност овог става видело се кад је завршена 2016. До тада смо имали 24 сениорске атлетске медаље на европским, светским првенствима и олимпијским играма, а од тада 31.
ХУМАНИТАРНЕ АКЦИЈЕ
Ни на друге начине нисмо заборавили наше легендарне атлетичаре. Кад су била неопходна покретна инвалидска колица Ненаду Стекићу, оболелом од Паркинсонове болести, др Јован Ђуровић обратио се Журналу с предлогом да се некадашњем асу набаве она најсавременија и то је учињено.
Освајач прве медаље за нашу земљу на неким олимпијским играма, оним у Лондону 1948, вицешампион у бацању кладива Иван Губијан, пожалио се у 79. години да не види. Уз Журнал је поново прогледао.
Једна хумана дама је прочитала у авиону на лету за Београд о акцији коју смо водили како бисмо помогли Невену Ранићу, потпредседнику АК Црвена звезда везаном за колица. Директно из авиона отишла је у кућу овог познатог тренера да му лично да значајна средства. Тек онда је продужила тамо где је првобитно кренула.
Писањем смо помогли атлетичарима да нађу боље спонзоре од оних с којима су били у преговорима или боље услове од најављених. Међу њима је и један од касније познатих политичара код нас.
ПРВИ ИНТЕРВЈУИ
Из атлетике, као матичног и првог олимпијског спорта, изашли су сви остали. Колико је она битна види се и на примеру Дечјег маратона.
Као предшколци побеђивали су на стази око слонаре у Врту добре наде, поред осталих, и Слободан Рајковић и Никола Јовић. Први је био репрезентативац у фудбалу, а други у кошарци и сад игра за Мајами (НБА). Има још примера.
За данашњу причу је битно да су прве интервјуе у каријери дали Спортском журналу и то атлетској рубрици.
АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ ЛЕГЕНДИ
Љубитељи лидера спортске штампе били су у прилици да читају ауторске текстове чувених имена. Ивана Шпановић није спавала до четири ујутру у Москви 2013. после освајања прве медаље за Србију на светским атлетским првенствима на отвореним борилиштима. Разлог – писала је текст за Журнал о догађајима с борилишта.
Ивана је уочи олимпијске сезоне 2021. за Нову годину интервјуисала браниоца титуле Тијану Бартолету, а узвратно је Американка постављала питање Српкињи, фавориту за победу у Токију. Идентично је било с најбољом скакачицом удаљ на глобусу последњих деценија Бритни Рис (САД) и нашом рекордерком годину дана раније.
Читаоцима су се у првом лицу обратили: Карл Луис, Марлен Оти, Примо Небиоло, Фред Либоу, Доналд Квори и сви наши најбољи атлетичари, тренери, селектори и атлетски радници.
СОТОМАЈОР ЧИТАО СУТРАШЊЕ НОВИНЕ
Кад је Хавијер Сотомајор дошао у Србију, пропустио је послеподневни лет. Сазнали смо да ће ипак доћи, али у поноћ.
До тада су већ била изашла два издања Журнала за следећи дан па смо понели један примерак са собом.
Нико га од новинара није дочекао осим наше екипе. Начинили смо подвиг за Риплијево Веровали или не и снимили и данас актуелног светског рекордера у скоку увис (2,45 м) како чита новину коју у рукама држе и читаоци.
СТУДЕНТИ У АМЕРИЦИ
Американци су нашим јуниорским репрезентативцима нудили бесплатне студије и тако добијали врхунске таленте за мале паре. Многи су остајали тамо после студија.
Да нису заборављени у отаџбини показали смо редовним праћењем њихових спортских и академских достигнућа с друге стране Атлантика. Неки од њих, као на пример кладиваш Зоран Лончар, рекли су да су се вратили баш због писања Журнала.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
