Почетна / Тенис / АТП

Председник ТС Италије критиковао монопол Гренд слем турнира

„Зашто их мора бити само четири и зашто увек исти“
ФОТО: ЕПА/Р. Ромака

Председник Тениског савеза Италије (ФИТП) Анђело Бинаги критиковао је данас "монопол" Гренд слем турнира, рекавши да ће се борити како би мастерси, укључујући и турнир у Риму, добили већи значај.

- Налазимо се у ненормалној ситуацији. У ком другом друштвеном домену постоји монопол који траје више од 100 година, као што је случај са Гренд слем турнирима - рекао је Бинаги на конференцији за медије уочи завршнице мастерса у Риму.

Бинаги се потом осврнуо на број Гренд слем турнира, као и на бодове који се додељују победницима на највећим турнирима.

- Зашто их мора бити само четири и зашто увек исти? Зашто су бодови додељни на Гренд слем турнирима двоструко вреднији од оних на Мастерс 1000 серији. Мислим да то апсолутно није праведно, јер одржава монопол и не помаже развоју тениса - истакао је председник ФИТП, који је на тој функцији од 2001. године.

Први човек италијанског савеза рекао је да ће у наредном периоду дати допринос борби за промене у свету тениса.

- Покушаћемо на све могуће начине да дамо допринос и боримо се против овог монопола.

Председник ФИТП говорио је о недавној најави италијанских власти да ће Централни терен "Форо Италико" добити покретни кров од 2028. године.

- После 15 година неисупењених обећања и чекања... ово ће омогућити повећање капацитета за 2.000 места и учиниће терен много лепшим.

Радови вредни 60 милиона евра, почеће након мастерс турнира наредне године и трајаће 18 месеци.

Током 2027. године, док се радови буду одвијали, на Централном терену ће и даље моћи да се игра.

Мастерс у Риму завршава се данашњим мушким финалом између првог тенисера света Италијана Јаника Синера и трећег играча на АТП листи Шпанца Карлоса Алкараса.

У суботу је титулу у женској конкуренцији освојила домаћа тенисерка Џасмин Паолини (од понедељка четврта играчица на ВТА листи), која је тако постала прва Италијанка са трофејом из Рима, након Рафаеле Ређи из 1985. године.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.