„Време за Евролигу са Олимпијакосом и злато са Србијом“

Никола Милутинов са Олимпијакосом сутра у Абау Дабију креће у лов на титулу Евролиге.

Жеља му је то од тренутка кад је одлучио да се, пре две године, из Москве врати у црвено-бели део Атине, макар и по цену знатно мањег уговора.

Открио је то центар репрезентације Србије у разговору за Атлетико, уочи пута на Блиски исток.

- Да, имао сам много већу понуду једног другог тима... Једна од мојих највећих жеља била је да освојим Евролигу са Олимпијакосом. Није ми био приоритет новац, хтео сам да будем у овом тиму и остварим тај сан. Нажалост, нисам успео прошле године, али сада имамо много јачи ростер и веће шансе да успемо – сматра Новосађанин.

У Пиреју је већ пре тога био пет година и избор некако логичан:

- Сигурно је много емотивније него када бих гледао само са стране посла и новца. Хтео сам да будем овде, то је била моја одлука. Да није постојала обострана жеља, не би ни било могуће. Лако је договорити се када сви хоће исто - истиче Милутинов.

А, да ли осећа притисак уочи наредног похода на европски трон, Никола узвраћа контра питањем:

- Шта је притисак? Ми као кошаркаши немамо тај притисак који осећају други људи. За мене је најтежи посао прошао - доћи до фајнал-фора. Сада сваки тим има исте шансе. Мале ће разлике одлучивати, ко има бољи дан. Сви тимови су супер квалитетни. Сви имају своје предности. Једна утакмица у полуфиналу, једна у финалу. Мораш да имаш среће и будеш спреман. Сви верујемо да имамо довољно јак тим да коначно успемо – недвосмислен је Милутинов.

Трофеји су репрезентативном центру у првом плану:

- То је једино што недостаје. Нико од нас не почиње да се бави спортом са мислима о банковном рачуну. Можда нека мањина, али увек је први сан трофеј. И срећа. Да сав напоран рад и труд улаган месецима и годинама, сви тешки тренуци, коначно дају резултат. Да уживаш у осећају да је све то награђено. Зато и радимо, трудимо се и жртвујемо. Можда бисмо и ми волели да будемо као остали људи, да радимо нешто што не можемо овако, али нама је све само да осетимо ту радост.

Највећу радост већина играча осети тамо где нема уговора – са репрезентацијом, а тридесетогодишњи центар намерава да још једну доживи управо у Риги, на Европском првенству (27. август – 14. септембар):

- Да, наравно! Сви ми то желимо. Култ репрезентације се вратио, сви играчи желе да буду део тима. Надам се да ћемо бити здрави, то је главно. Уживамо да проводимо лета заједно. Били смо други на свету, трећи на Олимпијским играма, само нам недостаје Европско првенство. Имамо и све медаље – осим златне. Дакле, време је.