Филиповић: Не би било чудо ако опет преокренемо

Сизиф је јунак из грчке митологије, најпознатији по својој казни да гура огромну камену громаду узбрдо. Сваки пут кад би стигао до врха, камен би се скотрљао у подножје и он би поново био на почетку.

Ипак, кад се то пренесе на спорт, али и на живот, то није казна – већ потреба да се човек свакодневно доказује.

Ватерполисти Радничког водиће се митском причом – освојили су два трофеја (Премијер лига и Суперлига), али сваки пут су поново били на почетку и морали изнова да се труде како би дошли до врха.

Изабраници Уроша Стевановића имаће додатни мотив – прилику да вечерас освоје Еврокуп по други пут у историји. Наравно, уколико савладају моћни Про Реко.

Мораће да се уздају у моћ Радослава Филиповића – „јединицу” Шумадинаца и Делфина. У неколико наврата од почетка сезоне сјајним одбранама био је главни покретач игре и машинерије Радничког. Олимпијски шампион из Париза тежиће ка новом „камену”, Крагујевчани ка трећем трофеју у сезони.

Раднички је осим Регионалне, освојио и Суперлигу. Остаје борба још за Еврокуп. Како сте задовољни сезоном досад?

- Могу да кажем да смо задовољни. Надам се доброј утакмици у Реку – сматрам да можемо да одиграмо много боље него што смо у Крагујевцу. Спремали смо се у Херцег Новом, на отвореном базену – због услова за игру у Италији. Апсолутно сам сигуран да можемо да играмо с њима и направимо изненађење – с великим оптимизмом започиње разговор за Спортски журнал Радослав Филиповић, чувар мреже Шумадинаца.

Кад сте већ споменули Про Реко, чини се да је Раднички имао добар почетак, али да је касније противник преузео иницијативу?

- Све до, негде, средине друге четвртине... не знам шта се десило. Као да смо некако стали, Про Реко почео да се приближава. Ту, на нерешеном исходу и један за њих, као да смо се предали, као да је недостајало концентрације, снаге. Затим, погрешене одлуке у одбрани и нападу – морамо то да исправимо у следећој утакмици. То је неко моје мишљење.

У полуфиналу Еврокупа Раднички је надокнадио три гола минуса против Младости. Ипак, чини се да је вечерас на Чизми мало изазовнији задатак?

- Не би био први пут ове сезоне. Враћали смо се у утакмицама у којима смо губили три до пет разлике, окретали у своју корист на крају. У полуфиналу против Младости имали смо пораз од три гола разлике, али смо успели да прођемо. Не видим зашто то не би могло и сад тако. Наравно, много је тежи задатак, самим тим што је финале и противник такав какав јесте. Не би требало да буде изненађење ако то опет урадимо.

Делује да Сандро Сукно добро води славни клуб. Може се рећи да су добитна комбинација?

- Рекао бих да му одговара амбијент – екипа и стил, што из године у године показује резултатима.

Про Реко је, практично, репрезентација Италије, плус добри инострани играчи, као што су Јангер и Холак. Како вам се чине као тим?

- То је, буквално, окосница италијанске репрезентације. Скоро сви осим Халока и Јангера део су националног тима. То све говори о њиховом квалитету.

Раднички можда има и јачег кеца у рукаву. Велики број олимпијских шампиона, који су се враћали из немогућих ситуација. Да ли ваша снага лежи у томе?

- Свакако да то може да се пренесе. Поготово што се 70 одсто екипе познаје од раније из клубова и сад из ове нове, подмлађене репрезентације. Сигурно да значи.

Пехар Лиге шампиона као циљ није био успешан. Потенцијално освајање Еврокупа представљао би важан европски трофеј за Шумадинце?

- Слажем се. У Лиги шампиона кикснули смо пар пута, очекивали смо да прођемо у ТОП 8. То је био примарни циљ, касније и фајнал-фор. Такође, сматрам да ће предстојеће финале, без обзира освојили трофеј или не, да буде успех за ову екипу, тек формирану – закључио је Радослав Филиповић,„ хоботница” између статива.