Filipović: Ne bi bilo čudo ako opet preokrenemo

Sizif je junak iz grčke mitologije, najpoznatiji po svojoj kazni da gura ogromnu kamenu gromadu uzbrdo. Svaki put kad bi stigao do vrha, kamen bi se skotrljao u podnožje i on bi ponovo bio na početku.

Ipak, kad se to prenese na sport, ali i na život, to nije kazna – već potreba da se čovek svakodnevno dokazuje.

Vaterpolisti Radničkog vodiće se mitskom pričom – osvojili su dva trofeja (Premijer liga i Superliga), ali svaki put su ponovo bili na početku i morali iznova da se trude kako bi došli do vrha.

Izabranici Uroša Stevanovića imaće dodatni motiv – priliku da večeras osvoje Evrokup po drugi put u istoriji. Naravno, ukoliko savladaju moćni Pro Reko.

Moraće da se uzdaju u moć Radoslava Filipovića – „jedinicu” Šumadinaca i Delfina. U nekoliko navrata od početka sezone sjajnim odbranama bio je glavni pokretač igre i mašinerije Radničkog. Olimpijski šampion iz Pariza težiće ka novom „kamenu”, Kragujevčani ka trećem trofeju u sezoni.

Radnički je osim Regionalne, osvojio i Superligu. Ostaje borba još za Evrokup. Kako ste zadovoljni sezonom dosad?

- Mogu da kažem da smo zadovoljni. Nadam se dobroj utakmici u Reku – smatram da možemo da odigramo mnogo bolje nego što smo u Kragujevcu. Spremali smo se u Herceg Novom, na otvorenom bazenu – zbog uslova za igru u Italiji. Apsolutno sam siguran da možemo da igramo s njima i napravimo iznenađenje – s velikim optimizmom započinje razgovor za Sportski žurnal Radoslav Filipović, čuvar mreže Šumadinaca.

Kad ste već spomenuli Pro Reko, čini se da je Radnički imao dobar početak, ali da je kasnije protivnik preuzeo inicijativu?

- Sve do, negde, sredine druge četvrtine... ne znam šta se desilo. Kao da smo nekako stali, Pro Reko počeo da se približava. Tu, na nerešenom ishodu i jedan za njih, kao da smo se predali, kao da je nedostajalo koncentracije, snage. Zatim, pogrešene odluke u odbrani i napadu – moramo to da ispravimo u sledećoj utakmici. To je neko moje mišljenje.

U polufinalu Evrokupa Radnički je nadoknadio tri gola minusa protiv Mladosti. Ipak, čini se da je večeras na Čizmi malo izazovniji zadatak?

- Ne bi bio prvi put ove sezone. Vraćali smo se u utakmicama u kojima smo gubili tri do pet razlike, okretali u svoju korist na kraju. U polufinalu protiv Mladosti imali smo poraz od tri gola razlike, ali smo uspeli da prođemo. Ne vidim zašto to ne bi moglo i sad tako. Naravno, mnogo je teži zadatak, samim tim što je finale i protivnik takav kakav jeste. Ne bi trebalo da bude iznenađenje ako to opet uradimo.

Deluje da Sandro Sukno dobro vodi slavni klub. Može se reći da su dobitna kombinacija?

- Rekao bih da mu odgovara ambijent – ekipa i stil, što iz godine u godine pokazuje rezultatima.

Pro Reko je, praktično, reprezentacija Italije, plus dobri inostrani igrači, kao što su Janger i Holak. Kako vam se čine kao tim?

- To je, bukvalno, okosnica italijanske reprezentacije. Skoro svi osim Haloka i Jangera deo su nacionalnog tima. To sve govori o njihovom kvalitetu.

Radnički možda ima i jačeg keca u rukavu. Veliki broj olimpijskih šampiona, koji su se vraćali iz nemogućih situacija. Da li vaša snaga leži u tome?

- Svakako da to može da se prenese. Pogotovo što se 70 odsto ekipe poznaje od ranije iz klubova i sad iz ove nove, podmlađene reprezentacije. Sigurno da znači.

Pehar Lige šampiona kao cilj nije bio uspešan. Potencijalno osvajanje Evrokupa predstavljao bi važan evropski trofej za Šumadince?

- Slažem se. U Ligi šampiona kiksnuli smo par puta, očekivali smo da prođemo u TOP 8. To je bio primarni cilj, kasnije i fajnal-for. Takođe, smatram da će predstojeće finale, bez obzira osvojili trofej ili ne, da bude uspeh za ovu ekipu, tek formiranu – zaključio je Radoslav Filipović,„ hobotnica” između stativa.