САД ЈЕ ЛАКО ИГРАТИ ЗА ЗВЕЗДУ – Нинковић: Кад сам ја био, било је лудо, једног месеца добијеш плату, па после четири следећу

Пасионирани звездаши, синоћ привилегије да се на спектаклу против Младости радују 36. титули, никад неће моћи да забораве 27, освојену у сезони 2013/14. после шестогодишње доминације Партизана.

На клупи – Славиша Стојановић, између статива – Бобан Бајковић, у одбрани – Марко Петковић, Саво Павићевић, Дејан Келхар, Никола Мијаиловић, на средини терена – Александар Ковачевић, Ненад Милијаш, Милош Нинковић, Марко Вешовић, Дарко Лазовић, Нејц Печник, Горан Гогић, у нападу Драган Мрђа, Абиола Дауда, Филип Касалица, млади Лука Јовић...

Пехар је обезбеђен у претпоследњем, 29. колу тријумфом над ОФК Београдом 4:2, стрелци – Лазовић, Печник, Мрђа и Нинковић, у разговору за аустралијски „Оптус спорт” отворене душе на тај период, с фуснотама из богате, занимљивостима начичкане биографије.

- Омиљени тренутак моје каријере мора да буде кад сам освојио титулу с Црвеном звездом – 11 година касније казује рођени Београђанин (40).

И, одмотава животно клупко:

- Кад сам био клинац сањао сам да играм за Звезду и читава породица навијала је за њу. Пре тога, нисам имао шансу да играм за Звезду јер сам млад отишао у Динамо Кијев у трансферу од око милион америчких долара. Било је то 2004. и то је и данас много новца.

Напоменимо, Нинковић се отиснуо у Украјину из Чукаричког...

- Кад сам окончао уговор с Динамом са 28 година, дошао сам у Црвену звезду и било је то, заиста, тешко време за клуб. Нису имали новца, Партизан је освојио шест титула у низу. Кад сам дошао, чак и моји пријатељи, навијачи Звезде, питали су ме: „Да ли си луд? Имаш 28 година, иди негде другде.” Одговарао сам да нећу и да је то прави тренутак, да шест година нисмо освојили титулу, да хоћу да дођем, освојим пехар и одем негде даље.

Милош је Звездину шампионску сезону зачинио са 27 првенствених утакмица и пет голова и, нема сумње, значајно је мајсторијама допринео дуго ишчекиваним ловорикама.

- То је, вероватно, била најлуђа ствар, али рећи ћу вам нешто. Била је то најтежа и, вероватно, најгора сезона коју сам икад одиграо, схватио сам да кад играш за клуб који волиш желиш да урадиш све. Некад испадне да завршиш утакмицу, а да ништа ниси урадио. Желиш да урадиш све, не урадиш ништа.

Вешти техничар Делијама се брзопотезно уселио у срца...

- И данас кад одем у Србију сретнем навијаче Звезде, мислио сам да ће да забораве после неколико година, али кажу ми: „Још памтимо шта си урадио за наш клуб, то никад нећемо да заборавимо.” Јасно је да је сад лако играти за Црвену звезду, играју у Лиги шампиона, уговори су, заиста, велики. Кад сам ја био, било је лудо, једног месеца добијеш плату, па после четири следећу.

Нинковић подвлачи:

- У Србији ако изгубиш у дербију, наредних седам дана само идеш од куће на тренинг и - назад. Зато сам осетио олакшање кад сам дошао у Аустралију и рекао „О, то је другачије овде, јер је у Србији заиста лудо.”