SAD JE LAKO IGRATI ZA ZVEZDU – Ninković: Kad sam ja bio, bilo je ludo, jednog meseca dobiješ platu, pa posle četiri sledeću

Pasionirani zvezdaši, sinoć privilegije da se na spektaklu protiv Mladosti raduju 36. tituli, nikad neće moći da zaborave 27, osvojenu u sezoni 2013/14. posle šestogodišnje dominacije Partizana.

Na klupi – Slaviša Stojanović, između stativa – Boban Bajković, u odbrani – Marko Petković, Savo Pavićević, Dejan Kelhar, Nikola Mijailović, na sredini terena – Aleksandar Kovačević, Nenad Milijaš, Miloš Ninković, Marko Vešović, Darko Lazović, Nejc Pečnik, Goran Gogić, u napadu Dragan Mrđa, Abiola Dauda, Filip Kasalica, mladi Luka Jović...

Pehar je obezbeđen u pretposlednjem, 29. kolu trijumfom nad OFK Beogradom 4:2, strelci – Lazović, Pečnik, Mrđa i Ninković, u razgovoru za australijski „Optus sport” otvorene duše na taj period, s fusnotama iz bogate, zanimljivostima načičkane biografije.

- Omiljeni trenutak moje karijere mora da bude kad sam osvojio titulu s Crvenom zvezdom – 11 godina kasnije kazuje rođeni Beograđanin (40).

I, odmotava životno klupko:

- Kad sam bio klinac sanjao sam da igram za Zvezdu i čitava porodica navijala je za nju. Pre toga, nisam imao šansu da igram za Zvezdu jer sam mlad otišao u Dinamo Kijev u transferu od oko milion američkih dolara. Bilo je to 2004. i to je i danas mnogo novca.

Napomenimo, Ninković se otisnuo u Ukrajinu iz Čukaričkog...

- Kad sam okončao ugovor s Dinamom sa 28 godina, došao sam u Crvenu zvezdu i bilo je to, zaista, teško vreme za klub. Nisu imali novca, Partizan je osvojio šest titula u nizu. Kad sam došao, čak i moji prijatelji, navijači Zvezde, pitali su me: „Da li si lud? Imaš 28 godina, idi negde drugde.” Odgovarao sam da neću i da je to pravi trenutak, da šest godina nismo osvojili titulu, da hoću da dođem, osvojim pehar i odem negde dalje.

Miloš je Zvezdinu šampionsku sezonu začinio sa 27 prvenstvenih utakmica i pet golova i, nema sumnje, značajno je majstorijama doprineo dugo iščekivanim lovorikama.

- To je, verovatno, bila najluđa stvar, ali reći ću vam nešto. Bila je to najteža i, verovatno, najgora sezona koju sam ikad odigrao, shvatio sam da kad igraš za klub koji voliš želiš da uradiš sve. Nekad ispadne da završiš utakmicu, a da ništa nisi uradio. Želiš da uradiš sve, ne uradiš ništa.

Vešti tehničar Delijama se brzopotezno uselio u srca...

- I danas kad odem u Srbiju sretnem navijače Zvezde, mislio sam da će da zaborave posle nekoliko godina, ali kažu mi: „Još pamtimo šta si uradio za naš klub, to nikad nećemo da zaboravimo.” Jasno je da je sad lako igrati za Crvenu zvezdu, igraju u Ligi šampiona, ugovori su, zaista, veliki. Kad sam ja bio, bilo je ludo, jednog meseca dobiješ platu, pa posle četiri sledeću.

Ninković podvlači:

- U Srbiji ako izgubiš u derbiju, narednih sedam dana samo ideš od kuće na trening i - nazad. Zato sam osetio olakšanje kad sam došao u Australiju i rekao „O, to je drugačije ovde, jer je u Srbiji zaista ludo.”