Божо Марковић – уникат са Бистрице

Последње дане фудбалске сезоне у Никшићу, обележио је и  крај играчке каријере Божа Марковића. Догодило се много тога у његовој каријери,  по чему ће  га дуго памтити. Његову руку је красила капитенска трака у Челику, али и у Сутјесци, тиму у којем је оставио најдубљи траг. За први тим је дебитовао 2007. године, а може се подичити податком да је најбољи стрелац  Никшићана од када је заживела Прва лига Црне Горе.

Када је стасавао на теренима крај Бистрице, Марковић је снагом природног талента наговештавао фудбалску експлозију. Моменти који су обележили почетак његове каријере, указивали су на то да ће црногорски фудбал добити стрелца за велику сцену.  Све је дакле наговештавало рађање мајстора, који ће имати велику и дугу инострану каријеру,  али ипак није досегао висине, које  је имао у ногама, у глави

- Не желим о томе. Не могу да дозволим да то што нисам  направио очекивану каријеру, потре много тога доброг што ми се у истој догодило. И повреде су ме значајно омеле  - у даху је стартовао Божо.  

Са Сутјеском је освојио три титуле и један Куп. У сезони 2020/2021.  био је најбољи стрелац на прволигашкој сцени. Играо је још за Младост, Морнар, Дечић, Јединство, Арсенал, Челик. На вечној листи најбољих стрелаца у црногорском шампионату, Марковић је на четвртом месту.

На крају своје каријере, Божо Марковић је пожелео да на папир стави све што му лежи на души.

- Не пишем често, скоро никад, али овог пута морам због свих људи који ме воле, који су ме пратили и подржавали . Дошао  је и тај дан,  када завршавам своју скромну, али часну каријеру. Фудбал ме је подигао, обликовао и изградио надам се у доброг човека. На првом месту, желим да се захвалим мојој породици, Богу, кумовима, пријатељима и свим саиграчима, јер без њих ништа ово не би било могуће. Неизмерно хвала свим докторима и физиотерапеутима, мојим пријатељима, који су ме много пута вратили из тешких повреда и дали ми могућност да продужим уживање у игрању ове свете игре. Нисам замишљао свој крај овако, и то сви знају, али морам да истакнем сјајне људе као што су Видо, Боко и Мрдеља, и на прилици да каријеру завршим као капитен клуба, за мене великог. Огромна част и привилегија. Посебна захвалност легендарној породици Међедовић. Мој фудбалски почетак и кораци, везан је за великог човека, који ме је научио свему што знам у фудбалу, а најважније од свега како се воли и подржава Сутјеска. Легенда града и нашег клуба - Драган Међедовић Медо. Интересантно, каријеру сам  завршио код мог пријатеља, саиграча, на крају и тренера, а његовог сина Дијега Арманда Међедовић Дражена. Велико хвала мојим „Војводама“, на свим годинама невероватне подршке. Хвала и „ФАП Машини“, која ме је увек радо и топло прихватила, иако су знали где припадам, али локал патриотизам изнад свега. Надам се да сам вам донекле вратио и захвалио онако како једино знам - на терену. На крају знам да сам из ове игре изашао као победник, јер имао сам превише тешких падова, али сам имао једно устајање више. Зато никада не одустајте. То је то од Боње, што се тиче ове свете игрице, како сте волели да ме зовете. Хвала вам још једном свима од срца и живели ми. Идемо даље и знајте - дао бих све за још једну каријеру – срочио је Божо Марковић.