Božo Marković – unikat sa Bistrice

Poslednje dane fudbalske sezone u Nikšiću, obeležio je i  kraj igračke karijere Boža Markovića. Dogodilo se mnogo toga u njegovoj karijeri,  po čemu će  ga dugo pamtiti. Njegovu ruku je krasila kapitenska traka u Čeliku, ali i u Sutjesci, timu u kojem je ostavio najdublji trag. Za prvi tim je debitovao 2007. godine, a može se podičiti podatkom da je najbolji strelac  Nikšićana od kada je zaživela Prva liga Crne Gore.

Kada je stasavao na terenima kraj Bistrice, Marković je snagom prirodnog talenta nagoveštavao fudbalsku eksploziju. Momenti koji su obeležili početak njegove karijere, ukazivali su na to da će crnogorski fudbal dobiti strelca za veliku scenu.  Sve je dakle nagoveštavalo rađanje majstora, koji će imati veliku i dugu inostranu karijeru,  ali ipak nije dosegao visine, koje  je imao u nogama, u glavi

- Ne želim o tome. Ne mogu da dozvolim da to što nisam  napravio očekivanu karijeru, potre mnogo toga dobrog što mi se u istoj dogodilo. I povrede su me značajno omele  - u dahu je startovao Božo.  

Sa Sutjeskom je osvojio tri titule i jedan Kup. U sezoni 2020/2021.  bio je najbolji strelac na prvoligaškoj sceni. Igrao je još za Mladost, Mornar, Dečić, Jedinstvo, Arsenal, Čelik. Na večnoj listi najboljih strelaca u crnogorskom šampionatu, Marković je na četvrtom mestu.

Na kraju svoje karijere, Božo Marković je poželeo da na papir stavi sve što mu leži na duši.

- Ne pišem često, skoro nikad, ali ovog puta moram zbog svih ljudi koji me vole, koji su me pratili i podržavali . Došao  je i taj dan,  kada završavam svoju skromnu, ali časnu karijeru. Fudbal me je podigao, oblikovao i izgradio nadam se u dobrog čoveka. Na prvom mestu, želim da se zahvalim mojoj porodici, Bogu, kumovima, prijateljima i svim saigračima, jer bez njih ništa ovo ne bi bilo moguće. Neizmerno hvala svim doktorima i fizioterapeutima, mojim prijateljima, koji su me mnogo puta vratili iz teških povreda i dali mi mogućnost da produžim uživanje u igranju ove svete igre. Nisam zamišljao svoj kraj ovako, i to svi znaju, ali moram da istaknem sjajne ljude kao što su Vido, Boko i Mrdelja, i na prilici da karijeru završim kao kapiten kluba, za mene velikog. Ogromna čast i privilegija. Posebna zahvalnost legendarnoj porodici Međedović. Moj fudbalski početak i koraci, vezan je za velikog čoveka, koji me je naučio svemu što znam u fudbalu, a najvažnije od svega kako se voli i podržava Sutjeska. Legenda grada i našeg kluba - Dragan Međedović Medo. Interesantno, karijeru sam  završio kod mog prijatelja, saigrača, na kraju i trenera, a njegovog sina Dijega Armanda Međedović Dražena. Veliko hvala mojim „Vojvodama“, na svim godinama neverovatne podrške. Hvala i „FAP Mašini“, koja me je uvek rado i toplo prihvatila, iako su znali gde pripadam, ali lokal patriotizam iznad svega. Nadam se da sam vam donekle vratio i zahvalio onako kako jedino znam - na terenu. Na kraju znam da sam iz ove igre izašao kao pobednik, jer imao sam previše teških padova, ali sam imao jedno ustajanje više. Zato nikada ne odustajte. To je to od Bonje, što se tiče ove svete igrice, kako ste voleli da me zovete. Hvala vam još jednom svima od srca i živeli mi. Idemo dalje i znajte - dao bih sve za još jednu karijeru – sročio je Božo Marković.