ВРЕМЕПЛОВ – Веско хтео да игра за Кипар: Најдража победа – против Звезде 1991.

Веско Михајловић је каријеру започео у родном Краљеву, наставио у Пролетеру из Зрењанина, па обогатио играма у Војводини. Дакле, није играо за Партизан или Црвену звезду да би успео. Постао је један од најтрофејнијих фудбалера на Кипру. 

Михајловић је рођен у Краљеву 17. марта 1968. Из тог лепог града су, између осталих, Александар Трифуновић, Ненад Ковачевић, Милан Дудић и плејада врсних фудбалера. У чему је тајна, а знамо да је кошарка део традиције тог дела Србије?

- Ако бисмо правили поређење, звучнији Краљевчани су постали сјајни кошаркаши. Владе Дивац је доминантан. Међутим, има неколико фудбалера који су изградили блиставе каријере. Сигурно је њих десетак који су или играли или су још у великим првенствима широм Европе -  каже Веско Михајловић.

Провео је четири године у Слоги, па се обрео у граду на Бегеју. За Пролетер је одиграо 62 утакмице и постигао 21 гол. Дивио му се цео Зрењанин, али живот је тражио своје, он је ишао даље. Било му је предивно у највећем граду Средњебанатског округа.

- Кад бих правио ретроспективу каријере, можда и најбољих пет година, мислим и на годину дана проведених у војсци, најбоље су ми биле у Пролетеру. Зрењанински клуб ми је омогућио да дођем до каснијег нивоа. Заиста сам много напредовао у том периоду. Дошао сам у Пролетер са 18 година и успео сам. У Другој лиги се тада играло квалитетно. Успео сам у старту да уђем у првих једанаест и то ми је касније помогло. Дубоке трагове оставили смо и у прволигашком друштву.

Веску је једна од најдражих утакмица 2. марта 1991, кад су Зрењанинци на Маракани победили Црвену звезду 2:1. Наш најтрофејнији клуб је непуна три месеца касније постао првак Европе. Михајловић је постигао победоносни гол.

- Знам да смо се састали са црвено-белима четири дана пре њихове утакмице са Динамом из Дрездена. Сигурно да је то једна од најбољих мојих утакмица. Остаће ми у сећању до краја живота. И данас кад погледам снимак утакмице, наиђе језа. Били су то лепи тренуци. Тада смо победили Звезду и Партизан у Београду, па ОФК Београд на Старој Карабурми, Рад на Бањици. Сезону смо завршили на петом месту.

Пролетер је имао у тиму Златка Заховића, Горана Бошковића, Амира Тељиговића, Илију Ивића, Славишу Чулу... Све позната имена, а већ скоро две деценије Пролетер не постоји.

- Нажалост, клуб се угасио. Из тадашњег састава и Јово Симанић је остварио добру каријеру, Слободан Дубајић је играо у Штутгарту. За многе смо били изненађење сезоне, али за нас то нису била никаква изненађења. Знали смо колико вредимо, да смо добро радили и зато смо успевали.

Михајловић је играо у Војводини две године, на 87 мечева постигао је импозантних 47 голова. Ново, велико, лепо искуство...

- У Војводини сам провео две сезоне. Показало се да сам повукао прави потез. Друге сезоне био сам први стрелац лиге. Делио сам челну позицију са Антом Дробњаком из Црвене звезде, постигли смо по 22 гола. Био је то период санкција, уведен је ембарго Србији, мало ко је долазио на наше утакмице, али сам успео да пронађем  начин да одем у иностранство.

Нису велики клубови били равнодушни на учинак Михајловића у Пролетеру.

- Било је понуда. Најупорнија је била Црвена звезда. Играо сам пријатељску утакмицу 1988. на припремама против Црвене звезде. Победили смо са 4:0, постигао сам хет-трик. Од тог момента почели су контакти. Кад сам 1991.године одлазио из Пролетера пожурио сам и првог дана прелазног рока потпишем уговор са Војводином. Било је још позива и контаката, али нисам желео да погазим  реч, нисам ни могао променити одлуку, остао сам веран Војводини.

Веско се лета 1993. преселио у АПОЕЛ из Никозије. Касније је играо за Анортозис и Омонију.

- На Рајском острву сам као играч провео 12 година. Пет пута сам славио титулу, три пута тријумфовао у купу, подигао четири пехара Супер купа. Дакле, за 12 година освојио сам исто толико трофеја. У почетку нисам размишљао да ћу 32 године да останем на Кипру. Моја породица и ја смо овде пронашли мир, предивно нам је.

Михајловић је по завршетку каријере остао у фудбалу.

- На функцији сам техничког директора Анортозиса, а био сам и први тренер. То је мој клуб, волим га и ту сам провео најлепше године, освојио три титуле. Навијачи ме воле и поштују. Презадовољан сам условима под којима радим.

Веско Михајловић – какав фудбалер у сложеним временима, а душа од човека. Данас га сви памте, а он и даље другује са трофејима. На њих је навикао...