VREMEPLOV – Vesko hteo da igra za Kipar: Najdraža pobeda – protiv Zvezde 1991.

Vesko Mihajlović je karijeru započeo u rodnom Kraljevu, nastavio u Proleteru iz Zrenjanina, pa obogatio igrama u Vojvodini. Dakle, nije igrao za Partizan ili Crvenu zvezdu da bi uspeo. Postao je jedan od najtrofejnijih fudbalera na Kipru. 

Mihajlović je rođen u Kraljevu 17. marta 1968. Iz tog lepog grada su, između ostalih, Aleksandar Trifunović, Nenad Kovačević, Milan Dudić i plejada vrsnih fudbalera. U čemu je tajna, a znamo da je košarka deo tradicije tog dela Srbije?

- Ako bismo pravili poređenje, zvučniji Kraljevčani su postali sjajni košarkaši. Vlade Divac je dominantan. Međutim, ima nekoliko fudbalera koji su izgradili blistave karijere. Sigurno je njih desetak koji su ili igrali ili su još u velikim prvenstvima širom Evrope -  kaže Vesko Mihajlović.

Proveo je četiri godine u Slogi, pa se obreo u gradu na Begeju. Za Proleter je odigrao 62 utakmice i postigao 21 gol. Divio mu se ceo Zrenjanin, ali život je tražio svoje, on je išao dalje. Bilo mu je predivno u najvećem gradu Srednjebanatskog okruga.

- Kad bih pravio retrospektivu karijere, možda i najboljih pet godina, mislim i na godinu dana provedenih u vojsci, najbolje su mi bile u Proleteru. Zrenjaninski klub mi je omogućio da dođem do kasnijeg nivoa. Zaista sam mnogo napredovao u tom periodu. Došao sam u Proleter sa 18 godina i uspeo sam. U Drugoj ligi se tada igralo kvalitetno. Uspeo sam u startu da uđem u prvih jedanaest i to mi je kasnije pomoglo. Duboke tragove ostavili smo i u prvoligaškom društvu.

Vesku je jedna od najdražih utakmica 2. marta 1991, kad su Zrenjaninci na Marakani pobedili Crvenu zvezdu 2:1. Naš najtrofejniji klub je nepuna tri meseca kasnije postao prvak Evrope. Mihajlović je postigao pobedonosni gol.

- Znam da smo se sastali sa crveno-belima četiri dana pre njihove utakmice sa Dinamom iz Drezdena. Sigurno da je to jedna od najboljih mojih utakmica. Ostaće mi u sećanju do kraja života. I danas kad pogledam snimak utakmice, naiđe jeza. Bili su to lepi trenuci. Tada smo pobedili Zvezdu i Partizan u Beogradu, pa OFK Beograd na Staroj Karaburmi, Rad na Banjici. Sezonu smo završili na petom mestu.

Proleter je imao u timu Zlatka Zahovića, Gorana Boškovića, Amira Teljigovića, Iliju Ivića, Slavišu Čulu... Sve poznata imena, a već skoro dve decenije Proleter ne postoji.

- Nažalost, klub se ugasio. Iz tadašnjeg sastava i Jovo Simanić je ostvario dobru karijeru, Slobodan Dubajić je igrao u Štutgartu. Za mnoge smo bili iznenađenje sezone, ali za nas to nisu bila nikakva iznenađenja. Znali smo koliko vredimo, da smo dobro radili i zato smo uspevali.

Mihajlović je igrao u Vojvodini dve godine, na 87 mečeva postigao je impozantnih 47 golova. Novo, veliko, lepo iskustvo...

- U Vojvodini sam proveo dve sezone. Pokazalo se da sam povukao pravi potez. Druge sezone bio sam prvi strelac lige. Delio sam čelnu poziciju sa Antom Drobnjakom iz Crvene zvezde, postigli smo po 22 gola. Bio je to period sankcija, uveden je embargo Srbiji, malo ko je dolazio na naše utakmice, ali sam uspeo da pronađem  način da odem u inostranstvo.

Nisu veliki klubovi bili ravnodušni na učinak Mihajlovića u Proleteru.

- Bilo je ponuda. Najupornija je bila Crvena zvezda. Igrao sam prijateljsku utakmicu 1988. na pripremama protiv Crvene zvezde. Pobedili smo sa 4:0, postigao sam het-trik. Od tog momenta počeli su kontakti. Kad sam 1991.godine odlazio iz Proletera požurio sam i prvog dana prelaznog roka potpišem ugovor sa Vojvodinom. Bilo je još poziva i kontakata, ali nisam želeo da pogazim  reč, nisam ni mogao promeniti odluku, ostao sam veran Vojvodini.

Vesko se leta 1993. preselio u APOEL iz Nikozije. Kasnije je igrao za Anortozis i Omoniju.

- Na Rajskom ostrvu sam kao igrač proveo 12 godina. Pet puta sam slavio titulu, tri puta trijumfovao u kupu, podigao četiri pehara Super kupa. Dakle, za 12 godina osvojio sam isto toliko trofeja. U početku nisam razmišljao da ću 32 godine da ostanem na Kipru. Moja porodica i ja smo ovde pronašli mir, predivno nam je.

Mihajlović je po završetku karijere ostao u fudbalu.

- Na funkciji sam tehničkog direktora Anortozisa, a bio sam i prvi trener. To je moj klub, volim ga i tu sam proveo najlepše godine, osvojio tri titule. Navijači me vole i poštuju. Prezadovoljan sam uslovima pod kojima radim.

Vesko Mihajlović – kakav fudbaler u složenim vremenima, a duša od čoveka. Danas ga svi pamte, a on i dalje druguje sa trofejima. Na njih je navikao...