Прошло је четири године од тренутка када се Рада Перовић, први пут нашла на списку селектора Зорана Терзића за припреме за Олимпијске игре у Токију. Тада као 19-годишњакиња упијала је савете, помно пратила сваки корак искусних играчица, али кроз играње управо у Лиги нација, само је „расла” као играч.
И поново је ту, уз Слађану Мирковић и Сару Ранковић међу 18 девојака које вредно раде у Заводу за спорт, по нотама селектора Зорана Терзића, те Бранка Ковачевића, Стевана Љубичића, кондиционог Владимира Банковића... и свих у стручном штабу светских првакиња.
Поново је први испит управо комерцијално такмичење под окриљем ФИВБ - ВНЛ и турниру које плаве грације очекују у Канади (Отави), потом у Београду и на крају групне фазе у холандском Апелдорну и тако од 4. јуна до 13. јула. Насмејана је и „плеј са број 30” у националном тиму. Добро расположење влада у табору владарки планете, тренира се безрезервно. После слободног дана, јучерашњи је био резервисан за добро познату оазу у Кошутњаку.
Пренела је Рада Перовић утиске, уз неколицину како и сам каже „репрезентативки са дужим стажом” ту су и млађе и све иде како треба.
За Спортски журнал одвојила је време рођена Зрењанинка.
Месец дана је у календару прецртано од првог окупљања и почетка рада за репрезентативно лето, како Вам се чини, како се ради?
- Имала сам прилике да радим и са селектором Зораном Терзићем и Бранком Ковачевићем пре четири године. Било је први пут за Игре у Токију. Такође и са Банетом (оп. аут Бранком Ковачевићем) две године сам провела у Железничару из Лајковца. Није се променио систем, остао је исти. Под знацима навода „мушки систем”, ја то обожавам, а што већина тренера не воли. Барем они са којима сам ја имала прилике да сарађујем. Нама значи зато што смањујемо грешке на минимум и кад негде мало запне, успемо да их коригујемо. Дизање, пријем на то мислим као и мушка са мање грешака, да ли је прецизна или није, добро ударена лопта.
Акција је много - од пријатељских дуела са Рускињама у Београду, преко ВНЛ до Светског првенства у Банкгоку од 22. августа до 7. септембра?
- У рад нас је увео Бранко Ковачевић док селектор Терзић није дошао. Много нам је значило, конкретно мени која лопту нисам пипнула 25 дана. Тај лагани увод а онда рад Терзом – таман. Уигравамо се одмах и на тај начин имамо прилике, учимо њихов систем, захтеве. У почетку је било фигуративно хиљаду стопирања, објашњавања… Сада је то много боље и уиграније, лепше за гледање. Онако са стране верујем да изгледа боље. Против Русије те две утакмице, можда неће изгледати фантастично, сјајно као што многи очекују, али тек је почетак. Треба времена да се уиграмо да све дотерамо а како дани одмичу, ниво је све виши. Ти дуели са Рускињама биће изнад свега занимљиви, за њих које нису играле неколико године изазовно изнад свега. Јесу фавориткиње на папиру, али једно је када играју у клубовима, друго за репрезентацију. Играју врхунску одбојку. Али видећемо да ли ће те улоге и клупска издања показати и на овој сцени јер оне су биле и остале по квалитету у светском врху.
Шта можемо да очекујемо од Србије, светских првакиња?
- Ми тек имамо велики задатак. Осим тих неколико старијих девојака у тиму по стажу, ми имамо и мотив и велики задатак да оправдамо пут и резултате старије генерације, да наставимо тим путем. Можда је чак наш задатак и већи. Није мала ствар бити одбојкашица Србије! Волела бих да у „Пионир” дођу породице, пријатељи, поштоваоци. Много лепо звучи. Претпостављам да ће бити крцато. Подршка за нас значајна, а на нама је да покажемо да заслужујемо што смо ту и да ћемо бити лепа будућност што тиче смене генерације.
Други викенд Лиге нација и поново излазак на терен „Београдске арене”, ривали Пољска, САД, Немачка, Холандија и Француска од 18. до 22. јуна?
- Боже здравље да дође што више људи. Верујем да доста девојака из екипе баш као и ја први пут играмо у „Београдској арени”. Разлог више за доказивање и победе. Друга ствар, добро ће нам доћи свакако после Канаде и првог викенда јер ћемо бити три недеље у Београду. Иако смо навикли на путовања, замену кофера „у лету”, у том периоду ће нам добро доћи барем са те стране.
Куца у дрво Перовићева, срећна да није било и нема повреда?
- Да не чује зло, али нема. Нас 18 плус Тијана Бошковић која ће нам се прикључити у неком тренутку, смо здраве и све је у најбољем реду. Медицински и кондициони тим води рачуна да све буде како треба, одржавају нас у овом јаком ритму тренинга у сали и теретане. Све је на високом нивоу – каже и смеје се, признала је и сама са 24 године најстарија репрезентативка у хотелу „М”, добро познатој бази, места на коме су се ковале медаље у тишини. А „плаве грације” знају најбољи рецепт за то!
Сада је у мислима само плави дрес са бројем 30, када дође време, причаће Рада и о селидби из Италије и дреса Валефоље у други клуб, али и државу…
СЈАЈНА АТМОСФЕРА, А СВАКА ГРЕШКА - СЛЕДИ ТЕРЗИНА ЋУШКА
О атмосфери и енергији Српкиња говори се и пише више од две деценије, не без разлога. Уз квалитет како су се генерације мењале, „велике” одлазиле, млађе долазиле и ускакале у дресове, била је тај фактор који је уз квалитет, шампионке и водио до трона толико година и на Балкон Старог двора.
- Сјајна је стварно. Када се ради, ради се и ћути, озбиљност је на нивоу, прати се све што стручни штаб тражи од нас. Када се тај део заврши, дружимо се, шалимо. Рецимо, ако погрешимо, поготову ако је нека глупа грешка, селектор Терзић нас само позове и у стилу „дођи, следи казна, дођи на ћушку”.
РОТАЦИЈА СА ЦИМЕРКАМА, ОД УЗЕЛАЦ ДО „САМОЋЕ”
У првом цугу а признала је то и Рада, била је у соби са Александром Узелац. Али:
- Дошло је до ротације. Узелац је прешла и у соби је са Хеном Куртагић, а ја сам остала сама. Изборила сам се. Хахаха, шалим се, наравно, чекам ко ће стићи следећи.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
