Prošlo je četiri godine od trenutka kada se Rada Perović, prvi put našla na spisku selektora Zorana Terzića za pripreme za Olimpijske igre u Tokiju. Tada kao 19-godišnjakinja upijala je savete, pomno pratila svaki korak iskusnih igračica, ali kroz igranje upravo u Ligi nacija, samo je „rasla” kao igrač.
I ponovo je tu, uz Slađanu Mirković i Saru Ranković među 18 devojaka koje vredno rade u Zavodu za sport, po notama selektora Zorana Terzića, te Branka Kovačevića, Stevana Ljubičića, kondicionog Vladimira Bankovića... i svih u stručnom štabu svetskih prvakinja.
Ponovo je prvi ispit upravo komercijalno takmičenje pod okriljem FIVB - VNL i turniru koje plave gracije očekuju u Kanadi (Otavi), potom u Beogradu i na kraju grupne faze u holandskom Apeldornu i tako od 4. juna do 13. jula. Nasmejana je i „plej sa broj 30” u nacionalnom timu. Dobro raspoloženje vlada u taboru vladarki planete, trenira se bezrezervno. Posle slobodnog dana, jučerašnji je bio rezervisan za dobro poznatu oazu u Košutnjaku.
Prenela je Rada Perović utiske, uz nekolicinu kako i sam kaže „reprezentativki sa dužim stažom” tu su i mlađe i sve ide kako treba.
Za Sportski žurnal odvojila je vreme rođena Zrenjaninka.
Mesec dana je u kalendaru precrtano od prvog okupljanja i početka rada za reprezentativno leto, kako Vam se čini, kako se radi?
- Imala sam prilike da radim i sa selektorom Zoranom Terzićem i Brankom Kovačevićem pre četiri godine. Bilo je prvi put za Igre u Tokiju. Takođe i sa Banetom (op. aut Brankom Kovačevićem) dve godine sam provela u Železničaru iz Lajkovca. Nije se promenio sistem, ostao je isti. Pod znacima navoda „muški sistem”, ja to obožavam, a što većina trenera ne voli. Barem oni sa kojima sam ja imala prilike da sarađujem. Nama znači zato što smanjujemo greške na minimum i kad negde malo zapne, uspemo da ih korigujemo. Dizanje, prijem na to mislim kao i muška sa manje grešaka, da li je precizna ili nije, dobro udarena lopta.
Akcija je mnogo - od prijateljskih duela sa Ruskinjama u Beogradu, preko VNL do Svetskog prvenstva u Bankgoku od 22. avgusta do 7. septembra?
- U rad nas je uveo Branko Kovačević dok selektor Terzić nije došao. Mnogo nam je značilo, konkretno meni koja loptu nisam pipnula 25 dana. Taj lagani uvod a onda rad Terzom – taman. Uigravamo se odmah i na taj način imamo prilike, učimo njihov sistem, zahteve. U početku je bilo figurativno hiljadu stopiranja, objašnjavanja… Sada je to mnogo bolje i uigranije, lepše za gledanje. Onako sa strane verujem da izgleda bolje. Protiv Rusije te dve utakmice, možda neće izgledati fantastično, sjajno kao što mnogi očekuju, ali tek je početak. Treba vremena da se uigramo da sve doteramo a kako dani odmiču, nivo je sve viši. Ti dueli sa Ruskinjama biće iznad svega zanimljivi, za njih koje nisu igrale nekoliko godine izazovno iznad svega. Jesu favoritkinje na papiru, ali jedno je kada igraju u klubovima, drugo za reprezentaciju. Igraju vrhunsku odbojku. Ali videćemo da li će te uloge i klupska izdanja pokazati i na ovoj sceni jer one su bile i ostale po kvalitetu u svetskom vrhu.
Šta možemo da očekujemo od Srbije, svetskih prvakinja?
- Mi tek imamo veliki zadatak. Osim tih nekoliko starijih devojaka u timu po stažu, mi imamo i motiv i veliki zadatak da opravdamo put i rezultate starije generacije, da nastavimo tim putem. Možda je čak naš zadatak i veći. Nije mala stvar biti odbojkašica Srbije! Volela bih da u „Pionir” dođu porodice, prijatelji, poštovaoci. Mnogo lepo zvuči. Pretpostavljam da će biti krcato. Podrška za nas značajna, a na nama je da pokažemo da zaslužujemo što smo tu i da ćemo biti lepa budućnost što tiče smene generacije.
Drugi vikend Lige nacija i ponovo izlazak na teren „Beogradske arene”, rivali Poljska, SAD, Nemačka, Holandija i Francuska od 18. do 22. juna?
- Bože zdravlje da dođe što više ljudi. Verujem da dosta devojaka iz ekipe baš kao i ja prvi put igramo u „Beogradskoj areni”. Razlog više za dokazivanje i pobede. Druga stvar, dobro će nam doći svakako posle Kanade i prvog vikenda jer ćemo biti tri nedelje u Beogradu. Iako smo navikli na putovanja, zamenu kofera „u letu”, u tom periodu će nam dobro doći barem sa te strane.
Kuca u drvo Perovićeva, srećna da nije bilo i nema povreda?
- Da ne čuje zlo, ali nema. Nas 18 plus Tijana Bošković koja će nam se priključiti u nekom trenutku, smo zdrave i sve je u najboljem redu. Medicinski i kondicioni tim vodi računa da sve bude kako treba, održavaju nas u ovom jakom ritmu treninga u sali i teretane. Sve je na visokom nivou – kaže i smeje se, priznala je i sama sa 24 godine najstarija reprezentativka u hotelu „M”, dobro poznatoj bazi, mesta na kome su se kovale medalje u tišini. A „plave gracije” znaju najbolji recept za to!
Sada je u mislima samo plavi dres sa brojem 30, kada dođe vreme, pričaće Rada i o selidbi iz Italije i dresa Valefolje u drugi klub, ali i državu…
SJAJNA ATMOSFERA, A SVAKA GREŠKA - SLEDI TERZINA ĆUŠKA
O atmosferi i energiji Srpkinja govori se i piše više od dve decenije, ne bez razloga. Uz kvalitet kako su se generacije menjale, „velike” odlazile, mlađe dolazile i uskakale u dresove, bila je taj faktor koji je uz kvalitet, šampionke i vodio do trona toliko godina i na Balkon Starog dvora.
- Sjajna je stvarno. Kada se radi, radi se i ćuti, ozbiljnost je na nivou, prati se sve što stručni štab traži od nas. Kada se taj deo završi, družimo se, šalimo. Recimo, ako pogrešimo, pogotovu ako je neka glupa greška, selektor Terzić nas samo pozove i u stilu „dođi, sledi kazna, dođi na ćušku”.
ROTACIJA SA CIMERKAMA, OD UZELAC DO „SAMOĆE”
U prvom cugu a priznala je to i Rada, bila je u sobi sa Aleksandrom Uzelac. Ali:
- Došlo je do rotacije. Uzelac je prešla i u sobi je sa Henom Kurtagić, a ja sam ostala sama. Izborila sam se. Hahaha, šalim se, naravno, čekam ko će stići sledeći.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
