ПРВА ЛИГА: Ратковић на челу колоне

Голови имају пресудну улогу у настојању клуба да се домогне жељеног циља, био то пласман у виши ранг или опстанак. Због тога од расположења голгетера умногоме зависи њихова, али и судбина тренера и клубова.

Најбољи пример је Лука Ратковић (28), нападач ГФК Дубочице је на челу листе листе стрелаца прволигашког каравана. Тешко да би се позитивно завршила протекла сезона за Лесковчане, да сјајни нападач није повео екипу ка мирној луци са 18 голова на конту. Само један хитац у мрежи ривала, сезону раније, у опреми Јавор Матиса, на суперлигашким теренима и то у баражу са Железничаром, није био добра реклама, али на југу Србије доживео је другу младост. Чекао је пету утакмицу у дресу новог клуба да постигне првенац, погодио је за вођство, у осмом минуту, на гостовању Земену, а затим у 85. ставио тачку - 4:1. Ратковић је наставио голгетерски низ и у следећа два кола, па је по једном погодио у победи на гостовању Инђији, а онда и за бод у трећем минуту надокнаде у дуелу са Младост ГАТ-ом. Уследио је нешто сушнији период, али Ратковић се пробудио кад је најпотребније, у финишу сезона. На три утакмице био је двоструки стрелац, па је у 25 утакмица дошао до „коте 13”. Уследио је плеј-аут и грчевита борба за опстанак, а на сцену је ступио голгетерски инстикт лесковачке деветке – пет голова на седам утакмица!

На другом месту листе стрелаца, са по 13 голова, завршили су Богдан Петровић из Вождовца и Стефан Станисављевић, узданица Јавор Матиса. Нападач Змајева се голом у мечу са ГФК Слободом у трећем колу, наметнуо као прва опција. Уследила су још четири гола на 18 утакмица, а онда је, у завршници првенства нанизао четири утакмице на којима је био у главној улози, по једном је погодио мреже Графоса, Митровчана и Вршчана, а два пута Земунаца, и тако завршио са десет голова на 28 утакмица. Сјајну форму пренео је у плеј-оф, и у прва три кола по једном био стрелац против Чачана и старих знанаца Вршчана и РФК Графичара. Уследило је затишје, па се на преостала четири меча није уписивао.

Кад је реч о Станисављевићу, требало му је неко време да се наметне у Ивањици. Голови нису били чести, па их је сакупио осам на 30 утакмица, али експлодирао је у плеј-офу и на гостовању ОФК Вршцу одиграо утакмицу сезоне, са три гола утабао је екипи пут до победе. Придодао је још по гол против Шапчана и Младост ГАТ-а, па је доигравање завршио са пет погодака на седам утакмица.

Следи трио Славољуб Ђокић (Борац 1926), Бабакар (РФК Графичар) и Лука Чумић (Трајал), са по 12 голова. Ђокић се на овој позицији нашао захваљујући добрим играма у 30 кола, кад је постигао све голове. Равномерније је хице распоредио Сенегалац из редова Графоса. Одлично је отворио сезону, и на прва три меча постигао толико голова, да би касније дошао до осам. Запажену улогу имао је у плеј-офу, где је одиграо свих седам утакмица и савладао голмане четири пута.

Чумић се, попут колеге из Чачка, више истакао на 29 утакмица, јер је пропустио само једну. За то време постигао је десет голова, од којих седам у првом делу такмичења. У плеј-ауту додао је још два, али изузетне важности. Погодио је на гостовању Земуну за вођство од 3:2 у победи 5:2, а онда и у ремију у Руми.

Војислав Балабановић, са 11 голова, није у врху листе стрелаца, али има епитет хероја. Смедерево 1924 било је већ виђено међу српсколигашима следеће сезоне, али крилни нападач имао је другачије планове и голом у Мачванској Митровици обезбедио опстанак. Да погађа кад је тешко показао је и кад је био човек одлуке у дуелу са ГФК Слободом (1:0), али и кад је са беле тачке изједначио против Земуна на 1:1 у победи 4:3. Придодао је још осам голова у претходних 26 утакмица, а продуктивнији био је на јесен, кад је мрежу погодио шест пута.